Вук Мандушић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{рут}}{{Инфокутија војно лице
| име = Вук Мандушић
'''Вук Мандушић''' рођен је око 1610. године у околини Шибеника. Након погибије Григорија Суботића, Вук Мандушић је изабран за морлачког харамбашу. Од (1645–1648) је био [[срби|српски]] [[ускоци|ускочки]] војвода ([[харамбаша]]) у [[Далмација|Далмацији]] (околина [[Шибеник]]а, сада село [[Брибир (Скрадин)|Брибир]] до Брибирских Мостина) из 17. вијека, који је ратовао у служби [[Млетачка република|Млетачке републике]] против [[Турци|Турака]], за вријеме [[Кандијски рат|Кандијског рата]]. То подручје у 17. веку било је насељено српским становништвом и стално поприште освајачких похода Османског царства према Млетачкој Републици. У млетачким изворима {{чињеница|date=03. 2011.}} се спомиње као православни [[Морлак]] ([[Власи|Влах]]), како су тада називали [[Срби|Србе]]. Са својим четама је продирао на турску територију, пљачкао и убијао Турке. Уз сердаре из Равних Котара, Стојана Јанковића и Илију Смиљанића, најомиљенији је народни јунак ускочке епохе.Кажу да је у [[Војна крајина|Крајини]] цењен „више но ико други“. Погинуо је у борби с њима 1648. код утврђења у [[Зечево (Кистање)|Зечеву]]. ▼
| слика = Vuk Mandušić.jpg
| опис_слике = Ретуширана слика статуе Вука Мандушића
| датум_рођења =
| место_рођења = [[Далматинска Загора]]
| држава_рођења = {{застава|Османско царство}}
| датум_смрти = [[31. јул]] [[1648]].
| место_смрти = [[Зечево Рогозничко|Зечево]]
| држава_смрти = {{застава|Османско царство}}
| место_укопа =
| коорд_места_укопа =
| служба = {{застава|Млетачка република}}
| школа =
| војска =[[Морлаци (млетачки добровољци)|Морлачка војска]]
| род =
| године_службе = 1645—1648.
| чин = {{јез|vec|capo direttore de Morlacchi del territorio di Sebenico}}
| командант =
| ратови = [[Кандијски рат]]
| награде =
}}
'''Вук Мандушић''' (ум. [[31. јул]] [[1648]]) био је {{јез|vec|capo direttore}} [[Морлаци (млетачки добровољци)|Морлачке војске]], један од најистакнутијих [[харамбаша]] у [[Далматинска Загора|Далматинској Загори]], који се борио против [[Османско царство|Османског царства]] у [[Кандијски рат|Кандијском рату]]. Он је један од чуваних јунака [[Српске епске народне пјесме|српске]] и хрватске епске поезије. [[Петар II Петровић Његош]] обесмртио је Вука Мандушића у „[[Горски вијенац|Горском вијенцу]]”.
== Рани и лични живот ==
Вука Мандушића су називали [[Морлаци|Морлахом]] или [[Власи (Балкан)|Влахом]], а његово родно мјесто је непознато, али генерално се сматра да је рођен негдје у Далматинској Загори. Неколико мјеста у залеђу данашње [[Шибенско-книнска жупанија|Шибенско-книнске жупаније]] се сматра могућим мјестима рођења, међу којима су: [[Рупе (Скрадин)|Рупе]] код [[Скрадин]]а, према усменој традицији коју је 1756. године сачувао франачки монах [[Андрија Качић Миошић]] и [[Петрово поље (Далмација)|Петрово поље]]. Пошто је Вук Мандушић опјеван у Његошевом дјелу,које је из 19. вијека, дјело је било под утицајем додатних теорија, да је из [[Велестово|Велестова]] и да је хајдуковао у [[Равни Котари|Котарима]] или да су поријеклом из [[Тетово|Тетова]] (данашња [[Република Македонија]]), прије него што су се населили у [[Средска|Средску]] (данашње [[Косово и Метохија]]), док остали трвде да је то друга особа са истим именом.
Усвојио је свог нећака Тадију Вранчића, који се касније потписивао као Мандушић. Након Вукове смрти Тадија га је замијенио на мјесту команданта шибеничких [[Ускоци|ускока]].
Крајем фебруара 1648. године, упао је у млетачку Далмацију са Власима из Петровог поља, гдје је борбе водио око пет мјесеци.
== Каријера ==
Током Кандијског рата (1645—1669), била је потребна чврста организација, са официрем који је био командант неколико харамбаша. У почетку је ова позиција била неутврђена. Свештеник Стјепан Ш/Сорић се наводио као {{јез|vec|governator delli Morlachi}}, [[Петар Смиљанић]] као {{јез|vec|capo}}, Вук Мандушић као {{јез|vec|capo direttore}}, [[Јанко Митровић]] као {{јез|vec|capo principale de Morlachi}}, [[Јован Драчевац]] као {{јез|vec|governator}} и многи други. „Ускочка” или „морлачка” војска имала је мање од 1.500 бораца.
Прве информације о Мандушићу датирају из фебруара 1648. године, када се помиње млетачки напад на [[Дрниш]] и [[Книн]], у коме је Мандушић имао значајну улогу. У марту и мају исте године, учествовао је у ослобађању [[Клис]]а и [[Кључ (Дрниш)|Кључа]] (са 175 бораца). Млетачки командант [[Леонардно Фосколо]] спомиње Мандушића у свом обавјештењу од 3. јула због пљачкања Кључа и и осменске територије.
Фосколо 11. јула спомиње златну медаљу коју је Стјепан С/Шорић добио исте године у јуну, иако је '' храбар војник и има нешто присташа, не може да рачуна на послух, јер са војницима није дарежљив'', док би ''за капетана Мандушића дошла друга колајна једнака Шорићевој, а он је занаго заслужује, то би њему приштедило горчину искључења, а нацији би послужило на велику утјеху, јер је он на Крајини цијењен више него иједан други''.
Нови босански паша, [[Дервиш-паша Бајезидагић|Дервиш-паша]],
▲
Његова храброст надалеко је била чувена,Вук Мандушић је један од ликова у [[Петар II Петровић Његош|Његошевом]] ''[[Горски вијенац|Горском вијенцу]]''. <ref name="Књижевност и српски језик">Часлав Ђорђевић, мр Предраг Лучић, ''Књижевност и српски језик'', Издавачка агенција Д-Ђорђевић, Нови Сад 2009, pp. 65-76</ref><ref name="kosta novakovic">Новаковић, Коста (2015). "Срби у сјеверној Далмацији"</ref>
{{quote|„А у рука Мандушића Вука
| |||