Ердељска голошија — разлика између измена

Овој специфичној сорти порекло је вероватно из [[Азија|Азије]], први трагови ове врсте се налазе у [[Ердељ]]у, где су га узгајали [[Секељ]]и и [[Чанго]]и. Ван ових простора се ова врста појавила почетком [[19. век]]а. Први познати узгајивач је био из [[Ержебетварош]]а, дела [[Будимпешта|Будимпеште]], Лајош Серемлеи ''(-{Szeremlei Lajos}-)'', који је [[1840.]] године почео да се бави узгајањем ердељског голошијана. На изложби у [[Беч]]у, [[1875.]] године, је упознао свет са овом врстом перади. На тј првој изложби ова врста се појавила под именом Серемлеова кокошка ''(-{Szeremlei tyúk}-)''. На изложби у Бечу [[1925.]] године се појавила под именом Ердељска голошија ({{јез-мађ|erdélyi kendermagos}}; {{јез-нем|Siebenbürger Sperbe}}). Ова врста се проширила и по [[Балкан]]у, тачније по [[Србија|Србији]] и [[Босна|Босни]]. Природни уасловиуслови су идентични, планински, као и у Ердељу тако да није било неког посебног проблема за прилагођавање ове врсте. Током 19. века ова врста се проширила и на просторе [[Немачка|Немачке]], где су чак и клубови почели да се оснивају.

Министарским указом из [[1896.]] године, основанеосновано сује током [[1897.]] више фарми, где су поред мађарских врста узгајане и ердељске голошије. Највећа оваква узгајалишта су основана у [[Геделе]]у ''(-{Gödöllő}-)'' и [[Клуж]]у ''(-{Kolozsvár}-)''. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] мађарске врсте су потуно нестале а ердељска врста је поново почела да се развија од [[1953.]] године. Генетичка банка ове сорте је поново обновљена у Мађарској [[1970.]] године, када су донешене оригиналне врсте, белеграораста, из [[Шимегчех]]а ''(-{Sümegcsehi}-)'' и црне из [[Констанца|Констанце]] ''(-{Konstanca}-)'' где су још постојале.