Шопрон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Град Шопрон је био интересантан за Србе из два разлога. Као прво ту су одржавана четири годишња вашара, на које су долазили трговци или су ту становали посредници и откупљивачи - трговачки агенти. Са друге стране млади Срби су долазили у Шопрон да се додатно школују на тамошњој реформатоској гимназији где су виши разреди називани - филозофија.
У Шопрону се у првој половини 18. века школовао Јован Рајић, потоњи калуђер архимандрит Ковиљски и наш први историчар. До 1753. године је похађао тамошњу протестантску гимназију, па отишао у Кијев.<ref>"Зора", Мостар 1901. године</ref> У јеванђелијском лицеју учио је филозофију и Стеван Вујановски, учитељ који је постао 1777. године директор српских основних школа у загребачком окружју.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref> Поп Викентије Љуштина био је пре 1790. године "ефимерио"? у Шопрону, а касније архимандрит у манастиру Месићу.<ref>Доситеј Обрадовић: "Писма", Будим 1829. године</ref>
 
Претплату за бечке "Новине сербске" скупљао је 1815. године, Јован Апостоловић.
Из списка пренумераната Стојковићеве цењене књиге 1801. године види се ко се и дакле ту у Шопрону послом бавио. Осим племкиње младе Марије от Перегрини, кћерке лекара тамошњег остали читаоци су страни: купеци - Николај и Лука от Бајић и Станимировић из Митровице, Карамата и Лазар Хаџи Бајић из Земуна, Славуј из Шида, као и Григорије Георгевић "слушатељ филозофије", који се ту школовао.<ref>Атанасије Стојковић: "Физика", први део, Будим 1801. године</ref> Претплату за бечке "Новине сербске" скупљао је 1815. године, Јован Апостоловић из места.
Матеј Пфаф трговац из Шопрона, купио је у банатском Ковину, једну српску књигу.<ref>Јован Стејић: "Сабор истине и науке", Београд 1832. године</ref>
Био је само један Србин у Шопрону записан 1867. године.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шопрон