Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена

Поред тога, група од 200 наоружаних људи обучених у кожне јакне - познатих као „Лењинови момци“ или „Лењинова омладина“ ({{јез-мађ|Lenin-fiúk}}) формирала је мобилни одред под вођством [[Јожеф Черњи|Јожефа Черњија]] и деловала као лична стража [[Тибор Самуел|Тибора Самуела]], комесара за војна питања. Овај одред је био распоређен по разним локацијама широм земље, где је примећен рад [[Контрареволуција|контрареволуционарних]] елемената. „Лењинови момци“, као и друге сличне групе и агитатори, убијали су и терорисали много људи (нпр. наоружани с ручним гранатама и користећи пушке растеривали су верске церемоније).<ref>{{Cite book|last=Kodolányi|first=János|year=1941|title=Süllyedő világ|location=Budapest|publisher=Magvető|year=1979|isbn=978-963-270-935-2}}|pages=|id={{OCLC|7627920}}</ref> Убијали су жртве без суђења.<ref>види изворе у чланку о [[Црвени терор у Мађарској|Црвеном терору]]</ref> Ово је изазвало низ сукоба са локалним становништвом, од којих су неки били насилни. Иако није јасно када и у којој мери је „Лењинова омладина“ постала егзекуторски одред, савремени медији сугеришу да је било еволуције од спроводника до убица. Тако је 18. маја 1919., готово два месеца од почетка четворомесечне Мађарске револуције из 1919. године [[Њујорк тајмс|„Њујорк тајмс“]] известио да известио да

[[Краљевина Србија|Србија]] је за време мађарско-румунског рата задржала посматрачки став. [[Чехословачка]] је, међутим, искористила повољан тренутак заузетости мађарских трупа на фронту са Румунијом, те је напала са севера.<ref name="Gyula Juhász"/> Ипак, побољшана је стратешка ситуација Мађарске почетком маја 1919. године пошто је Русија интервенисала у рату. [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Бољшевичка Русија]] није признала румунску анексију [[Бесарабија|Бесарабије]]. Прва значајна војна акција била је привремено освајање града [[Хотин]]а крајем јануара 1919., али је румунски притисак био толико јак, да су се руске снаге морале повући иза реке [[Дњестар]]. Како су румунске снаге напредовали ка Тиси, тако је Русија интензивирала своје нападе у Бесарабији. Ипак, један од таквих напада румунске снаге су одбиле код [[Тигина|Тигине]] (данашња [[Молдавија]]), захваљујући остацима француско-грчке војске, која се искрцала у [[Одеса|Одеси]], али се након тога морала повући.<ref name="Maria">-{Maria Ormos: -{The Hungarian Soviet Republic and Intervention by the Entente.}- In: Bela Kiraly, Peter Pastor, Ivan Sanders (Hrsg.): War and Society in East Central Europe, Essays on World War I. Total War and Peacemaking, A Case Study on Trianon. Band 6. New York 1982. [http://www.hungarian-history.hu/lib/tria/tria11.htm онлајн верзија]}-, Приступљено 30. 7. 2010.</ref>

Читав Мађарско-румунски рат из 1919. године вођен је у периоду од девет месеци. Румунској војсци је 188 официра и 11.478 војника избачено из строја, од којих је 69 официра и 3.601 војника погинуло. Румунске снаге су почеле да се повлаче у новембру 1919., а између 14. фебруара и 28. марта [[1920]]. године и последње јединице су напустиле територију [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарске]].