Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 58:
[[Датотека:Czerny-chicos-de-lenin--outlawsdiary02tormuoft.png|мини|лево|250п|[[Јожеф Черњи]] са члановима „Лењинових момака“.]]
Поред тога, група од 200 наоружаних људи обучених у кожне јакне - познатих као „Лењинови момци“ или „Лењинова омладина“ ({{јез-мађ|Lenin-fiúk}}) формирала је мобилни одред под вођством [[Јожеф Черњи|Јожефа Черњија]] и деловала као лична стража [[Тибор Самуел|Тибора Самуела]], комесара за војна питања. Овај одред је био распоређен по разним локацијама широм земље, где је примећен рад [[Контрареволуција|контрареволуционарних]] елемената. „Лењинови момци“, као и друге сличне групе и агитатори, убијали су и терорисали много људи (нпр. наоружани с ручним гранатама и користећи пушке растеривали су верске церемоније).<ref>{{Cite book|last=Kodolányi|first=János|year=1941|title=Süllyedő világ|location=Budapest|publisher=Magvető|year=1979|isbn=978-963-270-935-2}}|pages=|id={{OCLC|7627920}}</ref> Убијали су жртве без суђења.<ref>види изворе у чланку о [[Црвени терор у Мађарској|Црвеном терору]]</ref> Ово је изазвало низ сукоба са локалним становништвом, од којих су неки били насилни. Иако није јасно када и у којој мери је „Лењинова омладина“ постала егзекуторски одред, савремени медији сугеришу да је било еволуције од спроводника до убица. Тако је 18. маја 1919
{{цитат|„Лењинова омладина“... је добро наоружана пушкама, ручним бомбама и митраљезима. У америчком граду назвали би се [[гангстер]]има, али у недостатку одговорности владе у стању су да делују слободније. До сада су, по речима људи који су директно из Будимпеште, починили само пљачке, али будући да су криминалних инстиката и имајући моћ, нема сумње да би могли починити веће злочине.}}<ref>"Bela Kun Seeking American Favor", by The Chicago Tribune Corp., published in The New York Times, May 25, 1919</ref>
Ред 119:
== Продужење рата против Словачке и Бесарабије ==
[[Датотека:Nepkoztarsasag.png|мини|left|330п|Савезничке операције у Мађарској, мај-август 1919.{{legend|#996600|територија под контролом [[Краљевина Румунија|Румуније]] у априлу 1919.}}{{legend|#D00000|Територија под контролом [[Мађарска Совјетска Република|Совјетске Мађарске]]}}{{legend|#FF9999|Територије које су једно време биле под контролом Совјетске Мађарске}}{{legend|#009999|Територије под француском и српском контролом}}]]
[[Краљевина Србија|Србија]] је за време мађарско-румунског рата задржала посматрачки став. [[Чехословачка]] је, међутим, искористила повољан тренутак заузетости мађарских трупа на фронту са Румунијом, те је напала са севера.<ref name="Gyula Juhász"/> Ипак, побољшана је стратешка ситуација Мађарске почетком маја 1919. године пошто је Русија интервенисала у рату. [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Бољшевичка Русија]] није признала румунску анексију [[Бесарабија|Бесарабије]]. Прва значајна војна акција била је привремено освајање града [[Хотин]]а крајем јануара 1919
Мађарска и Румунија потписали су примирје. Комунистима је оно било потребно да реорганизују своју војску, док су га Румуни искористили да би пребацили своје трупе са Тисе на Дњестар, у намери да се освете Русима.<ref name="Maria"/> Иако поход на Русију није донео ни тренутан успех, он је за мађарско-румунски рат био од значаја, јер захваљујући њему румунске трупе су остале везане за Источни фронт.
Ред 153:
С једне стране падом мађарске престонице [[Мађарска Совјетска Република]] је престала да постоји, а с друге стране [[Краљевина Румунија|Румунија]] је одлучила крај рата у своју корист. Румунске снаге су у наредном периоду држали скоро целу Мађарску под својом контролом изузев области у околини језера [[Балатон (језеро)|Балатон]]. Тада су уз пристанак Румуније владале мађарске трупе под конзервативним адмиралом [[Миклош Хорти|Миклошем Хортијем]], које су вршиле „[[Бели терор]]“ над остацима комунистичког режима. Хортијеве трупе биле су снабдеване оружјем румунске војске.<ref>C. Kiriţescu: Istoria războiului pentru întregirea României, Vol. II, ed. Romania Noua, (1923). стр. 612.</ref>
Читав Мађарско-румунски рат из 1919. године вођен је у периоду од девет месеци. Румунској војсци је 188 официра и 11.478 војника избачено из строја, од којих је 69 официра и 3.601 војника погинуло. Румунске снаге су почеле да се повлаче у новембру 1919
== Последице ==
|