Бабичка гора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додата категорија Географија Лесковца помоћу справице HotCat |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
* У току [[Други светски рат|Другог светског рата]] на обронцима „Бабичке горе“ формиран је [[Бабички партизански одред]].
== Археолошки локалитети у побрђу Бабичке горе ==
Побрђе ове планине издвојено је као географска микроцелина са већим бројем археолошких локалитета на основу географско-топографских одлика. Оно чини североисточни обод [[Лесковачка котлина|Лесковачке котлине]] и гравитира ка западу и југозападу, односно ка сливовима [[Јужна Морава|Јужне Мораве]] и [[Власина|Власине]]. Локалитети леже у побрђима и на падинама Бабичке Горе и Крушевице које чине јединствен планински масив, ограничен раседима према [[Барбешка котлина|Барбешкој]], [[Заплањска котлина|Заплањској]] и Лесковачкој котлини. У геолошком саставу терена доминирају [[прекамбрија|прекамбријски]] [[зелени шкриљци]].
Овако дефинисана целина садржи 28 археолошких локалитета: „Ђоргов рид” у [[Бабичко]]м, „Градиште” у [[Горња Локошница|Горњој Локошници]], „Пирамида” у [[Црковница|Црковници]], „Градиште”, Имање Душана Митића и „Лешје” у [[Голема Њива|Големој Њиви]], непознати локалитет и Јашуњски манастир Светог Јована Крститеља У [[Јашуња|Јашуњи]], „Састанци” и „Старо лојзе” у [[Јарсеново |Јарсенову]], „Чукар” и „Таламбас” у [[Ступница (Лесковац)|Ступници]], непознати локалитет, „Горње Црниче”, „Калдрме” , „Лусарије”, „Падина”, „Рудиње” или „Саси” и „Селиште” у [[Орашац (Лесковац)|Орашцу]], „Градац” или „Градиште”, „Градинче” или „Ковница”, „Латинска воденица”, „Мусин гроб” и „Скрвена” у [[Градашница (Лесковац)|Градашници]], „Црквиште” или „Латинска црква” у Липовици, „Градац” или „Рса” и „Селиште” у Црној бари и непознат локалитет у [[Скрапеж (Власотинце)|Скрапеж]]у.
Ова налазишта издвојена су у групе према висинским зонама у којима се налазе. Првој групи налазишта, изнад 700 m, припада утврђење на положају „Градиште” у Големој Њиви. Друга група смештена је у зони између 500 и 700 m надморске висине а трећу чини већи број локалитета у нижем висинском појасу, између 300 и 500 m надморске висине.<ref>{{cite book|last1=Стаменковић|first1=Соња|title=Римско наслеђе у Лесковачкој котлини|date=2013|publisher=Археолошки институт|location=Београд}}</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
* Заплање: [http://www.zaplanje.com/planine-babicka-gora.html Бабичка гора], Стојан Илић, приступ 26.4.2013
{{клица-планине}}
== Литература ==
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}}
{{портал|Србија}}
{{Планине Србије}}
| |||