Ђорђије Премовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
У годинама пред почетак рата, када је обновљена партијска организација у Никшићу, Ђорђије је развио пуну политичку активност. Непосредно пред рата запослио се у [[Жељезара Зеница|Железари у Зеници]], где је био један од активнијих комуниста и бораца за радничка права. Овде је остао до почетка рата и успостављања [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], када се крајем априла или почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] године вратио у Црну Гору. Био је један од организатора устанка у свом родном крају. Налазио се међу устаницима који су извршили акцију разоружавања жандармеријске станице у Богетићима. Његова герилска група је, одмах после почетка [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], извела неколико акција на колоне италијанских окупаторских војника, које су се кретале путем [[Даниловград]]—Никшић.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=126}}
Извесно време, крајем [[1941]]. и почетком [[1942]]. године био је у партизанским јединицама које су се бориле у источној Херцеговини, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.#11. јун|11. јуна 1942.]] године приликом формирања [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете црногорске ударне бригаде]] постао је командир чете у Другом батаљону. Истицао се у борбама Пете црногорске бригаде на тромеђи [[Босна|Босне]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] — на [[Зеленгора|Зеленгори]], [[Трескавица|Трескавици]] и у Забрђу. Показао се као способан командир у борбама око Горњег Вакуфа и Прозора, а посебно се истакао у борби код [[Фојница|Фојнице]], за шта га је јавно похвалио [[Сава Ковачевић]], командант Пете црногорске бригаде. Крајем [[1942]]. године постављен је за заменика команданта Првог батаљона.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=126}}
У току [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]], нарочито се истакао у [[Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.|борбама за Прозор]], код Јабланице и у долини [[Неретва|Неретве]]. Након тога, бригада је наставила да гони четнике који су на Неретви доживели тежак војнички слом. Тада су [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1943.|априла 1943.]] године вођене жестоке борбе око [[Невесиње|Невесиња]], а након тога је Први батаљон Пете црногорске бригаде продужио наступање у правцу [[Билећа|Билеће]]. Батаљон је код села [[Плана (Билећа)|Плана]] био дочекан јаким [[Југословенска војска у отаџбини|четничким]] снагама, које су биле помогнуте од Италијана. Вођене су тешке борбе, током којих је учињено неколико неуспелих покушаја да се ослободи Плана. У посљедњем покушају, [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1943.#17. април|17. априла 1943.]] године Ђорђије је био тешко рањен и заробљен од четника, који су га након мучења стрељали.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=126}}
Указом [[Председник СФРЈ|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=126}}
== Референце ==
| |||