Штитоноше (рибе) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
таксобокс |
|||
Ред 1:
{{Taxobox
| name = -{Chondrostei}-
| image = Sturgeon2.jpg
| image_width = 250px
| image_caption = ''Acipenser oxyrinchus oxyrinchus''
| regnum = -{[[
| phylum = -{[[
| classis = -{[[Actinopterygii]]}-
| ordo =
}}
{{Commons|Category:Acipenseriformes}}
'''Штитоноше или
Живе углавном на морском дну, али за време размножавања мигрирају у слатке воде ([[анадромна врста|анадромне врсте]]). Овај пут је често веома дуг тако да износи од неколико стотина до хиљаду километара. Ова појава указује да су реке примарно станиште ових риба, из кога су касније продрле у мора. Изузетак је [[кечига]] која живи искључиво у слатким водама, у [[река Сава|Сави]] и [[Дунав]]у, и не мигрира. Женке полажу велики број [[јаја]] која се прилепе за камење на месту [[мрест]]а и ту се и оплоде (спољашње [[оплођење]]). После излегања из јаја младе јединке мигрирају низводно у море.
Линија 25 ⟶ 20:
1.''' Paleonescoidei''', од кога је позната само једна рецентна врста која живи у [[река]]ма [[Африка|Африке]];
2. '''[[јесетре]]''' '''(-{Acipenseriformes}-)''' који обухвата 4 рода са 24 врсте.
* '''род -{''Acipenser''}-'''
** '''атлантска [[јесетра]] или штирјун (''-{Acipenser sturio}-'')''' која живи у Атлантском океану и европским морима; може да достигне дужину од 6 m; женка ове врсте полаже око два милиона јаја; од њене [[икра|икре]] се прави веома цењен [[кавијар]];
** [[Кечига кратконоса]] - (''-{Acipenser ruthenus}-'') и [[Кечига дугоноса]] - (''-{Acipenser nudiventris}-'') су најмања међу рибама штитоношама, достиже дужину до 1 m; женка ове врсте полаже највише до 37 000 јаја; осим у Сави и Дунаву живи и у другим притокама Црног и Каспијског мора;
**[[сибирска јесетра]], ''Acipenser baerii baerii''
|