Операција Оверлорд — разлика између измена

Процес планирања започет је у марту 1943. године од стране британског генерал-пуковника сер [[Фредерик И. Морган|Фредерика И. Моргана]] који је постављен за начелника генералштаба врховног команданта савезничких снага. Његов план је касније усвојен и прерађен у јануару 1944. године од стране врховног штаба савезничких експедиционих снага на чијем челу се налазио амерички генерал [[Двајт Д. Ајзенхауер]].{{чињеница|date=01. 2016.}}

 

 

Савезници су [[19. август]]а 1942. извели [[напад на Дјеп|напад на Дијеп]] да би тестирали немачку одбрану. Операција је прошла катастрофално по Савезнике, али су Савезници дошли се до врло значајних спознаја о амфибијском искрцавању, које ће се касније спровести у Нормандији. Савезничке формације научиле су да треба избегавати густе немачке фортификације на обали, потреба за темељним планирањем и поморско–ваздушно бомбардовање обале, потреба за обавештајном припремом акције, увезивање комуникација између јединица и израду [[Хобартова чудеса|специјалних возила]] за десант. Но, Немци су такође дошли до неких спознаја, па су касније надоградили и ојачали [[Атлантски бедем]].{{чињеница|date=01. 2016.}}

Дало би се наслутити да су Немци још од [[битка за Француску|заузећа Француске]], [[Јун|јуна]] [[1940]]. године, организовали одбрану атлантске обале и изграђивали поменути [[Атлантски бедем]]. Међутим, није било тако. До [[1942]]. године зид једва да је постојао јер се Хитлеру победа чинила тако сигурном да се уопште није ни помињала потреба изградње обалних утврђења. [[Аустрија]] и [[Чешка]] су биле припојене још у периоду [[1938]]-[[1939]]. година. Септембра 1939. године немачке трупе су прегазиле [[Пољска|Пољску]] и поделиле је са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]] према [[Споразум Рибентроп—Молотов|споразуму Рибентроп – Молотов]]. До почетка [[Лето|лета]] 1940. године [[западна Европа]] ~ изузев [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] и [[Ирска|Ирске]] ~ је била под немачком контролом. [[Данска]] је капитулирала за један дан у [[Април|априлу]] док је [[Норвешка]] захваљујући својој конфигурацији терена и помоћи [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] и [[Француска|Француске]] издржала шест недеља. Од [[10. мај]]а до [[22. јун]]а 1940. године [[Вермахт]] је заузео [[Луксембург]], [[Краљевина Холандија|Холандију]], [[Белгија]], [[Француска|Француску]] и избацио Британце из [[Денкерк]]а. Након француске капитулације [[Краљевство Велика Британија|Британија]] је остала сасвим сама. Иако су га генерали наговарали, [[Адолф Хитлер|Хитлер]] никако није наређивао да се отпочне с [[Операција Морски лав|операцијом „Морски лав“]] – инвазијом Британских острва. Уместо тога опет се окренуо Истоку јер је веровао да британски премијер сер [[Винстон Черчил]] све наде у своју победу полаже у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], који ће у некој будућности напасти [[Трећи рајх|Траћи Рајх]] с леђа. Прво су, операцијама [[Априлски рат|Подухват 25]] и [[Битка за Грчку|Марита]] окупиране [[Краљевина Југославија]] и [[Краљевина Грчка]] и тиме је потпуно било пацификовано [[Балканско полуострво]]. 22. јуна [[1941]]. године отпочела је [[операција Барбароса]] – напад на СССР. Како је време пролазило и како је Вермахт био све дубље у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], док је [[Краљевство Велика Британија|Велика Британија]], захваљујући помоћи [[Сједињене Америчке Државе|САД]], почела полако да се опоравља, Хитлер је схватио да француска обала није више офанзивна одскочна даска, већ осетљиво место у његовој одбрани. Негде у [[јесен]] 1941. године Хитлер је својим генералима почео да говори о жељи да од [[Европа|Европе]] створи „''непробојну тврђаву''“. У [[Децембар|децембру]], кад је Вермахт запео пред самом [[Москва|Москвом]], а САД ушле у рат, Хитлер је у јавним наступима почео да се хвали да је „''изграђен појас џиновских утврђења''“ од [[Ћирћенес]]а на норвешко-финској граници па све до [[Пиринеји|Пиринеја]] на француско-шпанској граници. Не узимајћи у обзир то сулудо хвалисање сасвим довољно говори податак да се разуђена обала од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до [[Бискајски залив|Бискајског залива]] на [[Југ|југу]] протезала скоро 4830 километара.

 

 

Халдер није рекао ништа. Знао је као и остали генерали у [[Врховна команда Вермахта|Врховној команди Вермахта]] да упркос свим победама [[Трећи рајх|Рајха]] Фирер већ полако страхује од другог фронта.