Рефрактометрија — разлика између измена

Рефрактометрија је метода за одређивање [[Индекс преламања|индекса преламања]], супстанције (једне од њених основних физичкихособина особина)супстанције, у намери да се, на пример:

* Анализира структура органских једињења (што се ради преко [[Моларна рефракција|моларне рефракције]] и полариѕације[[Моларна поларизација|поларизације]])

Индекс преламања се одређује рефрактометријски коришћењем ''рефрактометара'' - инструмента који се разликују у конструкцији, тачности и количини узорка за одређивање, али који раде на истом принципу - мерења критичног угла (критичанпреломног угаоугла јепри онајмаксималном преломни угао чији је упадни максималанупадном, тј. 90°). Иако се обично за узорак узима супстанција у течном стању, могуће је мерити и гасовите и чврсте, као што су стакло или драго камење.

Мерења се обично врше на стандардној температури од 20°С која одговара (68°F) и која се сматра собном температуром. За таласну дужину обично се користи натријумова D линија дужине 589.,3 nm.

ОварОвај рефрактометар служи за марење индекса преламања течности у опсегу од 1.,3 до 1.,7 са прецизношћу од ±0.,0002.

Састоји се од извора светлости, дурбина и огледала за осветљавање две правоугаоне призме спојене дијагонално између којих се поставља испитивана течност. Светлост из извора преко огледла пада на доњу призму, прелама се на граници ваздух-стакло и пада на границу стакло-испитивана течност. Ако је угао упада мањи од 90° светлост ће доспети у дурбин. Међутим ако није, ако је већи од 90° долаѕидолази до рефлексије. Обртањем призми штимањихов положај се подешава док се оштра граница између светлог и тамног поља у окулару не поклопи са пресеком кончаница (линије постављене у облику Х). За дати положај призми очитава се индекс преламаља (релативни).

Такође се користи за мерење индекса преламања у интервалу од 1.,3 до 1.,7 али са већом прецизношћу од ±0.,00002. Течност се сипа у цилиндар смештен на горњој површини призме. Наравно, мерење се изводи по принципу критичног угла. Ако је N индекс преламања по Пулфриху, а φ критични угао под којим светлост излази из призме, веза тих величина дата је релацијом (Снелијус-Декартов закон):<br/>

'''''n = (N²-sin²φ)½'''''<br/>

Као и претходна два и овај се користи за течности са индексом преламања од 1.,3 до 1.,7 али са прецизношћу од ±0.,00004.

Битно се разликује од претходна два јер је за одређивање овим путем потребна већа количина течности. Оптички принцип је исти као и код Абеовог, призма је причвршћена за цев дурбина. Мерење се изводи тако што се призма урони у течност у чаши а која се налази у термостату да би се одржала константна температура од 17.,5°С (за ту температуру је калибрисан инструмент). Светлост се рефлектује помоћу огледала којикоје је постављенпостављено испод чаше. Да би се одредила прецизнија вредност на скали постоји један завртањ за финије дотеривање скале. Након одређивања положаја ивице светлосне траке из броја подеока на скали, индекс преламања се тражи у таблицама датих уз инструмент које су предвиђене за натријумову D линију.