Рефрактометрија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ситно - српски: децимална запета уместо тачке
Нема описа измене
Ред 11:
Индекс преламања супстанције строго зависи од температуре и таласне дужине употребљене светлости и то тако да опада са порастом ових параметара, па се мора обратити пажња на температурске разлике и таласне дужине (систем се термостатира).
Мерења се обично врше на стандардној температури од 20°С (68°F) и која се сматра собном температуром. За таласну дужину обично се користи натријумова D линија дужине 589,3 nm.
Индекс преламања је бездимензиона величина (нема јединице) а за поменуте услове обележава се: n<sub>D</sub><sup>20</sup> где је D ознака да се ради о поменутом натријумовом дублету а 20 представља температуру мерења. Па тако за инекс преламања воде на стандардним условима пишемо '''''n<sub>D</sub><sup>20</sup> = 1.,3330'''''
 
=== Неки типови рефрактометара: ===
Ред 21:
==== Пулфрихов рефрактометар ====
Такође се користи за мерење индекса преламања у интервалу од 1,3 до 1,7 али са већом прецизношћу од ±0,00002. Течност се сипа у цилиндар смештен на горњој површини призме. Наравно, мерење се изводи по принципу критичног угла. Ако је N индекс преламања по Пулфриху, а φ критични угао под којим светлост излази из призме, веза тих величина дата је релацијом (Снелијус-Декартов закон):<br/>
'''''n = (N²-sin²φ)½'''''<br/>
При мерењу је потребно одредити прво нулу инструмента као аритметичку средину горње и доње нуле. Горња и доња нула се мере три пута. Свако наредно мерење индекса треба кориговати одузимањем нуле инструмента од измереног угла.