'''Желимир „Жељко“ Обрадовић''', (рођен [[9. март]]а [[1960]]. y [[Чачак|Чачку]]) је бивши југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер.
Завршио је средњу техничку школу. Релативно касно je заиграо за националну селекцију, y 28. години на Олимпијади y [[Сеул]]у 1988. (сребрна медаља) и 1990. на шампионату света y [[Аргентина|Аргентини]] (златна медаља). За тренерску каријеру захвалан je [[Драган Кићановић|Драгану Кићановићу]], професору [[Александар Николић|Аци Николићу]] и [[Душан Ивковић|Душану Ивковићу]].
Један је од најуспешнијих кошаркашких тренера y Европи. Једини је y свету освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер. Својевремено најуспешнији кошаркашки тренер y Европи. Са „[[КК Партизан|Партизаном]]" [[1992]]. освојио je [[Евролига|Куп шампиона Европе]], a исто поновио [[1994]]. са шпанским „Хувентудом", 1995. [[Реал Мадрид (кошарка)|Реал Мадрид]]ом и два пута са [[КК Панатинаикос|Панатинаикосом]] (2002. и 20007). Са Мадриђанима 1997. освојиојеосвојио је Куп купова, са италијанским „Бенетоном" 1999. Суперкуп Италије, 2000. са грчким „Панатенаикосом" Куп шампиона и са истим клубом поново првак Европе 2002. и наредне две године шампион Грчке. У сезони 2006/2007 Обрадовић је предводио Панатинаикос до трипле круне и добио награду „Александар Гомељски“ која се додељује најбољем европском тренеру.
Са селекцијонмселекцијом СРЈ 1995, заједно са [[Душан Ивковић|Душаном Ивковићем]], освојио је [[Европско првенство у кошарци 1995.|Првенство Европе]] y Атини, 1996. на [[Летње олимпијске игре 1996.|Олимпијади]] y [[Атланта|Атланти]], као први тренер, сребрну медаљу, a 1997. [[Европско првенство у кошарци 1997.|Првенство Европе y Шпанији]] и 1999. бронзану медаљу y Француској. Ожењен је Весном, има кћерку Ању и сина Ђорђа.
{{низ|пре=[[Душан Ивковић]]|списак=селектори [[Кошаркашка репрезентација Југославије|Југославије]]|после=[[Светислав Пешић]]}}
