Милош Минић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Милош Минић''' ([[1914]]-[[2003]]) друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
 
рођенРођен је [[28. август]]а [[1914]]. године у селу [[Прељина|Прељини]] близу [[Чачак|Чачка]]. Још за време школовања, Минић је пришао напредном омладинском покрету. Револуционарним радом, међутим, почиње активније да се бави по доласку на [[Правни факултет]] у [[Београд]]у, [[1933]]. године. Учествовао је у демонстрацијама и другим акцијама које је на [[Београдски универзитет|Београдском универзитету]] организовала [[КПЈ|Комунистичка партија]]. Ускоро је ступио у Савез комунистичке омладине - [[СКОЈ]], а [[1936]]. године био је примљен у чланство [[КПЈ]] и изабран у партијско руководство на факултету.
 
У то време радио је на решавању економских проблема студената, руководи радом студентске "Самопомоћи". Био је председник Опште студентске мензе, секретар Потпорног удружења студената, један од најактивнијих организатора студентских [[демонстрације|демонстрација]] и [[штрајк]]ова.
 
У то време радио је на решавању економских проблема студената, руководи радом студентске "Самопомоћи".
Био је председник Опште студентске мензе, секретар Потпорног удружења студената, један од најактивнијих организатора студентских [[демонстрације|демонстрација]] и [[штрајк]]ова.
 
Године [[1938]]. Милош Минић је био изабран за члана Универзитетског комитета КПЈ у Београду. Ускоро затим одлази на рад у Покрајински комитет СКОЈ-а за Србију, а онда у [[Чачак]] као члан Окружног комитета КПЈ. Због активног политичког рада био је прогањан и хапшен неколико пута. Минић је после општинских избора [[1938]]. године, заједно са [[Мома Марковић|Момом Марковићем]] написао брошуру: "Ко има право да говори у име Београда?". У њој је извршена анализа избора, приказан терор који је влада предузимала против [[Комунизам|комунистичких]] симпатизера и најзад њен политички пораз. Ова брошура илегално штампана у [[Крагујевац|Крагујевцу]], је одмах откривена, а Милош Минић и [[Мома Марковић]] су били прогоњени.