Дигитална фотографија — разлика између измена

→‎Мане: избацио реченицу која је нетачна и превише уопштена
(Људи, ко је ово писао???)
(→‎Мане: избацио реченицу која је нетачна и превише уопштена)
=== Мане ===
 
Дигитални апарати јако брзо троше батерију, па је потребно или често пунити батерију или често куповати нове батерије.
Класични апарати су јефтинији од дигиталних.
 
Филмови великих ISO осјетљивостиосетљивости дају мање зрнату слику него дигитални сензори исте осјетљивостиосетљивости (мада се и то мења и зависи од квалитета ДФА). Такође, постоје типови филмова за које нема еквивалент код дигиталних фотоапарата (нпр. филм за инфра црвену свјетлост). Затим, филмови имају много већу разлучивост од дигиталних фотоапарата. Процијењене еквивалентне вриједности су:
Дигитални апарати јако брзо троше батерију, па је потребно или често пунити батерију или често куповати нове батерије.
 
Филмови великих ISO осјетљивости дају мање зрнату слику него дигитални сензори исте осјетљивости. Такође, постоје типови филмова за које нема еквивалент код дигиталних фотоапарата (нпр. филм за инфра црвену свјетлост). Затим, филмови имају много већу разлучивост од дигиталних фотоапарата. Процијењене еквивалентне вриједности су:
*35мм филм ~ 19 мегапиксела
*120 филм ~ 69 мегапиксела
*велики формат ~ 1135 мегапиксела
За поређење, модерни компактни дигитални фотоапарати имају 4-7 мегапиксела, професионални дигитални SLP апарати 6-17 мегапиксела, а екстремни и врло скупи дигитални апарати имају до 297 мегапиксела. (узмите у обзир да је немогуће прецизно упоредити филм и дигиталну слику).
 
Слике на филму су поуздане за документацију. Могу се лако спремити у ормар док су дигиталне слике изгубљене у случају квара [[хард диск]]а. Такође, на филму се лако и поуздано могу уочити све накнадне промјене док не постоји [[софтвер]] који може открити што је (ако је ишта) промијењено на дигиталној слици.