Калаз — разлика између измена

828 бајтова додато ,  пре 2 године
м
 
У Калазу је 1847. године било 684 Срба, а две деценије потом 1867. године било је мање - 611 Срба житеља.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref>
 
Године 1846. Срби у Калазу су се окупили у претплатничком пункту ради набавке једне књиге са страним насловом. Били су то мештани: поп Симеон Недић парох, Симеон Степанац ђакон и учитељ, Димитрије Павловић трговац и школски директор, Васа Петровић, Вартоломеј Петровић, Георгиј Михајловић, Андреј Мирковић, Гаврил Миливојин, Андреј Стојановић, чизмарски калфа Патар Николић, Никола Гаврилов земљеделац, те ученици, Никола Радовановић и Георгије Петровић.
 
У месту је 1846. године српска народна школа са 40 ђака, а њихов учитељ Симеон Степанац је осим тога ђакон и школски директор. Млади учитељ Симеон Степанац, родом Мокринац, био је потоњи свештеник у другим местима. Године 1847. претплатник једне књиге, поред учитеља ђакона Степанца је и поп Симеон Недић парох. Расписан је 1855. године стечај за упражњено место српског учитеља у Калазу, са припадајућом годишњом платом од 180 ф.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1855. године</ref> У Калазу је 1866. године био потребан српски учитељ, плата је нуђена од 268 ф. Општина Калаз је 1867. године приложила за православни Школски фонд, врло велики износ од 226 ф. за пензије учитеља. Месни учитељ 1868. године Марко Римски морао је полагати учитељски испит на препарандији у Сомбору. Тражио се 1882. године учитељ за српску школу у Калазу, са основном платом од 412 ф. Расписан је 1884. године стечај за упражњено место српског учитеља у Калазу, са припадајућом годишњом платом од 404 ф. и њивом, огревом и станом.<ref>"Школски лист", Сомбор 1884. године</ref> Изабран је учитељ Павле Станичков, којем је 1885. године дат декрет о сталном намештењу. На трећи да Ускрса 1885. године држан је у школи у Калазу, у 9,30 сати школски испит. Присуствовали су чланови Школског одбора и Општинског старешинства, на челу са парохом. Испитом је председавао [[Стева Поповић Вацки]], епархијски школски надзорник. Године 1895. умро је у Српском Ковину парох Тимотије Михалџић који је био рођен у Калазу 1824. године. Био је неколико година пред Мађарску буну 1848-1849. године, српски народни учитељ у родном месту Калазу, а касније је рукоположен за свештеника и постављен за администратора парохије у месту Бати. За привременог учитеља у Калазу постављен је 1886. године Светозар Мацедоњанин. Константин Пешић учитељ у Калазу положио је 1888. године испит из мађарског језика у Сомбору. Поп Јован Бољарић је извесно време службовао у парохији Калазу.
26.816

измена