Благовештенски сабор — разлика између измена

м
{{сређивање}}
 
м ({{сређивање}})
{{сређивање}}
 
Након Октобарска дипломе којом је уведено уставно стање у [[Аустрија|Аустрији]] Цар се премишља да ли се определити за централизам, дуализам или [[федерализам]]. Испрва не дозвољава Србима да држе сабор (тј. не сазива га) већ позива патријарха да са 20 угледних људи дође у Беч да се нагоде, али Рајачић ово одбија.
== Благовештенски сабор 1861. ==
 
Након Октобарска дипломе којом је уведено уставно стање у Аустрији Цар се премишља да ли се определити за централизам, дуализам или федерализам. Испрва не дозвољава Србима да држе сабор (тј. не сазива га) већ позива патријарха да са 20 угледних људи дође у Беч да се нагоде, али Рајачић ово одбија.
 
Да би ублажио огорчење Срба због укидање Војводства, Цар Франц Јозеф је сазвао српски сабор у Сремским Карловцима на Благовештење 1861. и дозволио му је да сме да расправља о политичким питањима. На овај начин Цар је вршио притисак на Мађаре и признао Србе за народ у Угарској. Могли су му присуствовати само Срби из Угарске, тј. из дотадашње Војводине а то је забрањено онима из Границе. Нико није очекивао много од оваквог ограниченог сабора али су сви пристали на њега.