'''Љубо Бабић''' ([[Јастребарско]], [[Аустроугарска]], [[14. јун]] [[1890]] — [[Загреб]] [[14. мај]] [[1974]]) био је један од највећих хрватских и својевремено југословенских сликара и историчара уметности.
Родио се у [[Јастребарско|Јастребарском]]м ([[Аустроугарска]]) [[14. јун]]а [[1890]]. године.
Завршио је Академију у [[Минхен|Минхену]]у и Филозофски факултет у [[Загреб|Загребу]]у, где је [[1915]]. у своме атељеу отворио [[Модерна сликарска школа|Модерну сликарску школу]], а потом више од четири деценије предавао на загребачкој Академији. Члан је групе [[Медулић]], један од оснивача [[Група тројице|Групе тројице]]. Један од најзначајнијих хрватских сликара [[портрет|портрета]]а, [[предео|пејзажа]], [[мртва природа|мртвих природа]] и фигуралних композиција. Након раног [[симболизам|симболистичког]] (''Удовице'') и кратког [[експресионизам|експресионистичког]] раздобља (''Црвени стјегови''), развијао се према изразитом колористичком сликарству (циклусима пејзажа из [[Хрватско Загорје|Хрватског Загорја]], [[Лика|Лике]], [[Далмација|Далмације]] - ''Мој родни крај''); Сјајне импресије забележене акварелом и пастелом са путовања [[Шпанија|Шпанијом]], [[Италија|Италијом]] и [[Далмација|Далмацијом]]. Изузетно плодан сценограф загребачких позоришних кућа за које је од [[1918]]. поставио бројне [[драма|драме]], [[балет|балете]]е и [[опера|опере]] ([[Вилијам Шекспир]], ''На три краља'').
Написао више дела из историје [[уметност|уметности]]и (''Умјетност код Хрвата''; ''Daumier''; ''Француско сликарство 19. стољећа''); организовао и конципирао значајне културне акције, изложбе те поставе [[галерија|галерија]] и [[музеј|музеја]]а. Илустровао велики број књига; радио нацрте за [[плакат|плакате]]е, интеријере и друго. Преминуо је у [[Загреб|Загребу]]у [[14. мај]]а [[1974]]. године.
