Друга књига о СамуилуСамуилова почиње смрћу краља Саула (2Сам 1,1). Давид исказује своје поштовање према покојницима, Саулу и његовом сину [[Јонатан]]у. Тугује за њима у својој тужаљки (2Сам 1,19-27). Након тога Давид је посвећен за краља у [[Хеброн]]у од стране [[Јудејци|Јудејаца]], а северна племена му супростављају [[Ишбал]]а, Сауловог потомка, који је пребегао у [[Трансјорданија|Трансјорданију]]. Међутим убиство Ишбала омогућило је уједињење и Давид је поновно помазан за краља у Хеброну и признат за краља читавог Израела. Заувек је одбио Филистејце победом у рату. Премешта средиште краљевства у [[Јерусалим]] и са великим слављем доноси [[Заветни ковчег]] у Јерусалим. Давид добија велико обећање што га је Бог дао по пророку [[Натан]]у. Натан наговештава долазак [[Месија|Месија]] који ће бити Давидов потомак (2Сам 7). Од деветог поглавља почиње дуга прича која ће се завршити тек на почетку [[Књига о Краљевима|Књиге о Краљевима]] (1Кр 1-2). То је историја о Давидовој породици, о борбама за наследство на претолу коју је написао неки очевидац у првој половини Самуилове владавине. Такође се спомиње освајање Трансјорданије и ширење утицаја на [[Арамејци|Арамејце]] и јужну [[Сирија|Сирију]]. Давид је био краљ [[Краљевство Израел (Самарија)|Израела]] и [[Краљевство Јудеја|Јудеје]], а те две државе су се често међусобно супростављале једа другој; [[Абшалом]]ову побуну подржавала су племена са севера (Израел), а након тога Абшалома Бењаминовац Шеба је хтео да подигне народ Израела да се „врати у своје шаторе“. Те побуне дају нам да наслутимо расцеп Давидовог краљевства. Приповедање је прекинуто у 2Сам 21 – 24 где су скупљени делови различитог порекла о Давидовој владавини.
