Лајош I Анжујски — разлика између измена

Лајошево непријатељско држање и опасност од Турака на југоистоку, определили су цара Душана, да 1354. године лојално потражи наслон на [[Римска курија|папску курију]]. Где је у лето те године стигло царево посланство, носећи царево писмено обећање да ће прићи западној цркви и услове под којима би он то учинио. Међутим, одговор новог [[Папа Иноћентије VI|папе Иноћентија VI]] није испунио цареве наде.{{sfn|Ћоровић|1933|p=174}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=208}} Папа је 29. августа љубазно одговорио, али је у том одговору, првенствено из обзира према Лајошу, цара називао краљем, што на Душана није оставило добар утисак.{{sfn|Ћоровић|1933|p=174}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=208-209}} На крају је папа отезао слање посланства, које је упућено тек 24. децембра.{{sfn|Ћоровић|1933|p=174}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=209}} Посланство је доносио цару тражену титулу, али не и јемство да ће католички владари остати пријатељски расположени или бар неутрални за време његовог разрачунавања са [[Османско царство|Турцима]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}

У међувремену, у пролеће, Лајош је, заједно са херцегом Стефаном, спремао свој поход против Србије.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=188}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=209}} Већ у лето је, угарска војска предвођена лично краљем Лајошем, извршила већи упад у територију јужног суседа. Да би сузбио Лајоша, Душан, који се налазио у јужним областима [[Српско царство|Српског царства]], је кренуо на север и већ у августу се налазио под [[Тврђава Рудник|Рудником]], у [[Брусница (Горњи Милановац)|Брусници]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=209}} Његов долазак је зауставио офанзиву Лајошеве војске, која је, осим Срба страдала и од [[Маларија|маларичне заразе]], од које је 9. августа умро херцег Стефан.{{sfn|Ћоровић|1933|p=174}}{{sfn|Хорват|1924|p=188}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=209}} После Стефанове сахране у столној цркви у Загребу, угарска војска се повукла из [[Србија|Србије]] без икаквог успеха.{{sfn|Хорват|1924|p=188}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=209}} Душан није могао да сам пређе у противнапад, јер је журио на југ где су се одигравали догађаји од пресудне важности, а није ни хтео да Угаре изазива на осветничке борбе, пошто му је и ова борба тешко пала.

Пошто папа није могао да га заштити од Лајоша, Душан је бесан одустао од уније. Није хтео ни да крије свој бес пред папиним изасланством, које је стигло у марту 1355. године. Царева срџба је била толика да су и изасланици били у опасности, а забранио је и католицима у својој војсци присуствовање [[миса]]ма, ставивши до знања да је потпуно променио мишљење.{{sfn|Ћоровић|1933|p=174}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=209}} Главна личност изасланаства, [[Французи|Француз]], учени [[Падова|падски]] [[бискуп]] [[Петар Тома]] је разочаран, љут и озлојеђен због пропале мисије, на повратку кући, отишао краљу Лајошу и тражио од њега да рат са Србијом настави свом жестином.{{sfn|Ћоровић|1933|p=175}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=209-210}}