Лајош I Анжујски — разлика између измена

Лајошеве наде, да ће помоћу таста истиснути Млечане из Далмације, пале су у воду када је овај умро 28. септембра 1353. године.{{sfn|Ћоровић|1933|p=185}}{{sfn|Хорват|1924|p=188}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=227}} Пошто није имао мушког потомства, наследио га је прво брат, [[Владислав Котроманић|кнез Владислав]]. Међутим, Владислав није дуго надживео брата; у једној повељи из 1354. године уместо њега су издали потврду неких властеоских повластица његов најстарији син, тек 15-годишњи [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефан Твртко]] и његова мајка [[Јелена Шубић Котроманић|Јелена]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=185-186}}{{sfn|Хорват|1924|p=188}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=227}}

Кнез Владислав имао је довољно ауторитета, да после братовљеве смрти узме власт; али кад је његова удовица остала сама, са два малолетна сина, њен је положај био много тежи. Морала је да против домаћих незадовољника тражи наслона код Угара и ради тога је, заједно са сином [[Стефан Вук III Котроманић|Вуком]], дошла на двор краља Лајоша. Није познато поуздано шта је том приликом свршила, али сигурно није била напуштена. Она је, са свакако појачаним ауторитетом, одмах по повратку, још 1354. године сазвала у [[Миле|Милама]] сабор целе [[Босна|Босне]] и успела је да на њему придобије за свог сина и династију најугледније великаше земље. Међутим, иако је добила Лајошеву подршку у Босни је 1354. године било нереда. Узрок је, највероватније, била тежња властеле да се искористи смрт претходног и младост новог бана.{{sfn|Ћоровић|1933|p=186}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=227}}