Лајош I Анжујски — разлика између измена

== Савојски крсташки рат ==
[[Датотека:Nagy Lajos gyozelme a torokok felett.JPG|мини|десно|Минијатура која приказује краља Лајоша у борби с Турцима и Бугарима, Anjou Legendarium.]]
У то време [[Османско царство|Турци Османлије]], предвођени [[емир]]ом [[Мурат I|Муратом]], све су више продирали у [[Европа|Европу]]. Пошто није имало довољно снаге да их сузбије, [[Византијско царство]] је покушало да за борбу против Турака заинтересује папу и западне силе. Сам [[василевс|цар]] [[Јован V Палеолог]] је у зиму 1365./1366. кренуо у Угарску да моћног и борбеног Лајоша, измоли за помоћ.{{sfn|Ћоровић|1933|p=182}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=222}}{{sfn|Острогорски|1959|p=499}} Али, све је било узалуд, [[папа Урбан V]] писао је Лајошу, 23. јуна, да помогне цару тек кад пристане на црквену унију {{sfn|Острогорски|1959|p=499}}. Међутим, на западу је гроф [[Амадео VI Савојски]], царев брат од ујака, организовао неку врсту мале [[Крсташки ратови против Османлија|крсташке експедиције против Османлија]], познате као [[Савојски крсташки рат]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=182}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=222}}{{sfn|Острогорски|1959|p=500}}
 
На повратку су цара, у [[Видин]]у, заробили [[Бугари]] и тек га је спасила Амадеова акција.{{sfn|Острогорски|1959|p=499-500}} Амадео је у лето 1366. године стигао у византијске воде и ослободио [[Галипоље]]. Потом се окренуо [[Друго бугарско царство|Бугарској]] и освојивши [[Созопол|Созопољ]] и [[Несебар|Месемврију]] натерао Бугаре да ослободе цара.{{sfn|Острогорски|1959|p=500}} Тако је, мало потпомогнут од грофа, цар [[Византијско-османски ратови|ушао у рат са Турцима]], али, при коначној борби, није имао никаквих успеха, а експедиција се, у споразуму са кратковидом политиком [[Цариград]]а, окренуло колико против Турака толико и против Бугара, што је само унело мржњу и неповерење међу већ и иначе прилично завађене балканске хришћане.{{sfn|Ћоровић|1933|p=182}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=222}}
 
Цару је нешто помоћи против Бугара пружио и сам краљ Лајош, који је већ 1365. године победио [[Списак бугарских владара|видинског цара]] [[Јован Страцимир|Јована Страцимира]] и покорио [[Видинско царство|Видинску Бугарску]]. Јован Страцимир је чак са породицом био и заробљен и одведен, у један хрватски замак, у [[Босиљево (Чазма)|Босиљеву]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=194}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=231}} Угари су тада у [[Бугарска|Бугарској]], уз помоћ фрањеваца, предузели покрштавање у римокатоличку веру, па је, по извештају [[Папски легат|папаских легата]] из 14. јула 1368. године, преведено више хиљада људи. У том извештају они су сами признавали да им је у томе много помогао Лајошев ауторитет и сарадња.{{sfn|Ћоровић|1933|p=194}} Међутим, око 1370. године, Бугари су, у савезу са [[Кнежевина Влашка|влашким кнезом]] [[Владислав I Влашки|Владиславом]], повратили [[Бановина Видин|Видин]], због чега су Угари вратили Страцимира, да би им помогао у рату против [[Велико Трново|трновског]] цара [[Јован Александар|Јована Александра]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=194}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=231}} Он је тада враћен на власт као Лајошев вазал.{{sfn|Ћоровић|1933|p=194}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=231-232}} Године 1371. Страцимир је освојио [[Софија|Софију]] и почео нову љуту борбу са Александровим наследником [[Јован Шишман|Јованом Шишманом]].{{sfn|Ћоровић|1989|p=232}} Дубровачки историчар [[Мавро Орбин]] говори, да је Страцимир био уважен, па је његова кћерка [[Доротеја Видинска|Доротеја]], од 1374. године супруга бана Твртка, постала нека врста дворске даме ({{јез-ита|damigella}}) [[Јелисавета Котроманић|краљице Јелисавете]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=194}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=232}}
 
== Покоравање Босне ==
Анониман корисник