Лајош I Анжујски — разлика између измена

Видевши то, банов брат Вук је покушао да истористи ово расположење папаске курије у циљу подривања Твртка, пошто Лајош није могао да помаже бану оцрњеном као противнику вере и папаине акције сређивања верских прилика у Босни, ако добије оштре упуте против њега од стране папе. Године 1368. Вук је упутио једно писмо папи, које је нашло добар пријем, у коме је Твртка приказивао као јеретика и шизматика, за кога је говорио да је од Босне направио стециште јеретика. Још је додао да ће ће добити гаранцију да ће верске прилике постати боље само онда кад он добије могућност да, као веран присталица католицизма, управља том земљом. Он је стога молио папу да се заузме за њега код Лајоша, који га је добро познавао са свога двора, и да му помогне да се одржи против брата, који га лишава баштине. Не испитујући много ствар, папа Урбан се 14. децембра 1369. године посебним писмом обратио краљу Лајошу. У њему он је препоручивао краљевој пажњи ''млађег босанског бана'' Вука, молећи га да помогне страдалнику; а Твртка да опомене да се врати на пут праве вере и да поврати млађем брату баштину која му је отета. Међутим, Лајош, који је добро познавао развој последње кризе у Босни, занемарио је папино писмо.{{sfn|Ћоровић|1933|p=191}}
 
Вук је вероватно јавио папи како на Твртковом двору живи кћерка кнеза [[Гргур II Шубић|Гргура Шубића]], коју је бан хтео да, без пристанка њених родитеља, уда за једног од синова [[Вукашин Мрњавчевић|краља Вукашина]]. Љут, папа је 8. априла 1370. године упутио писма Лајошу и Јелисавети, позивајући их да спрече тај брак и да никако не дозволе да ''њихов поданик'' изгуби душу једне праве католикиње.{{sfn|Ћоровић|1933|p=191}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=223}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=231}} Истовремено, папа је упутио писмо и бану Твртку, у ком му је изрично забрањено да спроведе у дело тај брак.{{sfn|Ћоровић|1933|p=191}}
 
== Херцег Карло ==
Анониман корисник