Лајош I Анжујски — разлика између измена

 
== Трећи рат са Млечанима ==
Пролећа 1378. године Лајош је, као савезник [[Ђенова|Ђеновске]] републике, ушао у нови сукоб са Млечанима, који су дуго представљали главне конкуренте далматинским градовима.{{sfn|Ћоровић|1933|p=195}}{{sfn|Хорват|1924|p=192}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=234}} Лајош је покушао да нападне Млечане на исти начин као и двадесетак година раније, у самој Италији. Међутим, овакав развој догађаја спречила је млетачка флота од 36 [[Галија (брод)|галија]], која се, под вођством [[Виторе Писани|Виторија Писанија]], запутила у Далмацију.{{sfn|Хорват|1924|p=192}} Флота је прво [[Опсада Котора (1378)|напала Котор]] {{напомена|[[Котор]] је [[Опсада Котора (1366-1370)|угрожаван од околних феудалаца]] [[Распад Српског царства|распаднутог Српског царства]], а посебно од зетског господара [[Ђурађ I Балшић|Ђурђа I Балшића]], 1369. године, признао угарску власт.}}, освојила целу његову област и спалила га 14. августа 1378. године, опљачкавши и цркве.{{sfn|Хорват|1924|p=193}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=234}} Пад Котора искористили су Дубровчани да што више компромитују на Лајошевом двору. Кад је Дубровник почео да гони которске лађе и људе и да спречава сваки његов промет и трговину града, он се обратио за помоћ краљу Твртку. Босански краљ је, иако савезник Дубровчана {{напомена|Тврткова војска бранила је дубровачки Стон.}}, покушао да посредује.{{sfn|Ћоровић|1933|p=195}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=234}} Када то није успело, он се отворено ставио на страну Которана, који су му, као цену помоћи, понудили свој град, па су Дубровчани коначно одлучили да, 26. јуна 1379. године понуде Котору мир, ''пошто се вратио у верност нашег господина краља угарскога''.{{sfn|Ћоровић|1933|p=195-196}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=234}}
 
У међувремену, Млечани су [[Опсада Задра (1378)|ударили на Задар]], али јако утврђени град се успео одупрети. Ускоро је Лајошу, у помоћ против млетачке флоте, првенствено у циљу одбране Сплита, Трогира, Брача, Хвара и Корчуле, стигао ђеновљански адмирал [[Лучано Дорија]] са 17 ратних лађа. Ђеновљани су се укотвили у Трогиру, где су му се придружиле галије далматинских градова и копнена војска бана Николе Сеча. Дознавши за ове војне припреме, лукави Писани је, 24. октобра 1378. године, напустивши опсаду Задра, дошао пред Шибеник, који је имао најслабију одбрану од свих далматинских градова. Млетачки провидур [[Лодовико Лоредано]] се тада обратио Шибеничанима с речима:
{{цитат|Вама долази Писани, који у једној руци држи гранчицу мира, а у другој силу. При­хватите ли прво, сигуран Вам је иметак и живот; одлучите ли се за друго, биће Вам, као што је било Которанима.}}
 
Шибеничани су се ипак одлучили за отпор. Међутим, град [[Опсада Шибеника (1378)|је брзо освојен]] и Писани је, заиста, опљачкао и спалио град. Адмирал се потом вратио под Задар и наставио блокаду града. Задрани су улаз у луку затворили ланцем, што им је доста помогло да одоле млетачком бродовљу. Не губивши време, Писани је 7. новембра послао провидура Лоредана са 10 галија на север. Први на удару ове Лореданове флоте је био [[Опсада Раба (1378)|град Раб]].{{sfn|Хорват|1924|p=193}} Побојавши се да не прођу као Котор или Шибеник, Рабљани су 9. новембра сазвали градско веће, на ком је 81/85 посланика било за предају.{{sfn|Хорват|1924|p=193-194}} На то су Лоредану предати градски кључеви. Провидур је тада са Рабљанима склопио један уговор, по коме им је било дозвољено да и даље живе по старим својим обичајима и за­конима, али с тим да им Млечани именују градског кнеза, који ће добијати инструкције из Венеције, а плату од града. Охрабрен досадашњим успесима, Писани је одлучио, да удари на ђеновљанско бродовље. С тим циљем, он је 16. новембра допловио до Трогира и сутрадан [[Опсада Трогира (1378)|напао градску тврђаву]] у којој се налазио Лучано Дорија. Али, Трогирани и Ђеновљани су одбили све млетачке нападе, побивши 600 и ранивши 700 Млечана.{{sfn|Хорват|1924|p=194}} Изгубивши много људи, Писани је кренуо у повлачење, али га је 7. маја 1379. године, [[Битка код Пуле|код Пуле]], пресрео Лучано са 23 галије. Иако је Лучано у овој бици нашао смрт, флота је предвођена његовим замеником [[Амброзио Дорија|Амброзијем Доријом]] успела да однесе сјајну победу, потопивши 15 лађа, побивши 2.400 људи и отевши им сав ратни плен.{{sfn|Ћоровић|1933|p=196}}{{sfn|Хорват|1924|p=194}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=234}} По повратку у Венецију, Писани је бачен у тамницу због неуспеха, а сама Република је крајем месеца упутила посланство Лајошу са молбом за мир.{{sfn|Хорват|1924|p=194}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=196}} Главни резултат ове победе, ипак, није била коначна угарска победа у рату, већ само которска предаја угарском краљу.{{sfn|Ћоровић|1933|p=196}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=234}} Твртко није ништа могао предузети, да неби дошао у отворени сукоб са Лајошем, али је, ипак, ставио до знања Дубровчанима да им неће дозволити да поседну тај град.{{sfn|Ћоровић|1933|p=196}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=234-235}}
 
[[Датотека:Francesco Hayez 011.jpg|мини|лево|300п|'''Ослобађање Витореа Писанија''', [[уље на платну]] [[Франческо Ајез|Франческа Ајеза]] из 1840. године]]
Анониман корисник