Лајош I Анжујски — разлика између измена

Већ дуго повучена из јавног живота, остарела краљица-мајка је умрла 29. децембра 1380. године. Недуго по њеној смрти, краљ је, најзад, за новог намесника у Пољској поставио [[Болеслав III Ополски|Болеслава Ополског]], [[Војвода|војводу]] [[Стшелце Ополскје|Стшелца]]. Међутим, 19. или 21. марта 1381. године је на сабору у Будиму, због незадовољства овим краљевим избором, формирано намесништво сачињено од: краковског бискупа [[Завиш Курозвенцки|Завише Курозвенцког]], краковског гувернера [[Добјеслав Курозвенцки|Добјеслава Курозвенцког]] и калишког гувернера [[Сецевој Шубин|Сецевоја Шубина]]. Аристократија је опет однела победу и Лајош је чак морао да прошири Кошичку привилегију и на свештенике, 30. новембра исте године.
 
У међувремену, 1380. године, нови „бан Хрватске и Далмације” постао је [[Имре Бубек]], а следеће године је промењен и управитељ Славоније, Петар Цудар, постављен за војводу Халича. У Славонији су завладали синови Николе Банфија: [[Стефан Банфи|Стефан]] и [[Јанош Банфи|Јанош]], који су се потписивали као „банови читаве Славоније”, односно „банови краљевине Славоније”.{{sfn|Хорват|1924|p=195}}
 
Дана 12. јануара 1382. године, умро је краковски бискуп, а 5. априла и надбискуп [[Гњезно|Гњезна]], [[Јануш Сухљивилк]], па је црква у Пољској остала без два најбитнија поглавара. Колегијум је одмах приступио избору новог надбискупа и 16. априла, избор је пао на извесног Доброгоста, кога Лајош не признаје. По избору, Доброгост се упутио ка Риму, да би био потврђен, али је, по Лајошевом налогу, заробљен у [[Тревизо|Тревизу]]. 9. јуна, [[папа Урбан VI]], иначе Лајошев савезник, поставио је за надбискупа Лајошевог кандидата [[Бодзета из Кусовица|Бодзету из Кусовица]]. Доброгост је касније успео да побегне и да се врати у Пољску, али никада није добио надбискупски положај. Изванредна манипулаторска вештина краља Лајоша у овом спору је посебно дошла до изражаја.
Анониман корисник