Вагина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Сређивање датума; пражњење категорије CS1 грешке: датуми |
Нема описа измене |
||
Ред 14:
За Бартолинијеве жлезде, које се налазе у близини вагиналног отвора и грлића материце, првобитно је наведено да представљају примарни извор за вагинално подмазивање, али даљим испитивањем дошло се до закључка да оне дају само неколико капи слузи.<ref name="Sloane">{{harvnb|Sloane|2002|pp=32,41–42}}</ref> Сада се верује да велику већину вагиналног секрета обезбеђује плазма која цури из вагиналних зидова и тај процес се назива вагинална [[трансуидација]]. Вагинални трансуидат, који се у почетку формира у облику капљица зноја, изазвана је васкуларном надутошћу вагине, што ствара додатан притисак унутар капилара повећавајући тако трансуидацију плазме кроз вагинални епител.<ref name="Sloane"/><ref name="Bourcier">{{harvnb|Bourcier|McGuire|Abrams|2004|pp=20}}</ref><ref name="Wiederman">{{Cite book|last1=Wiederman|first1=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=https://books.google.com/books?id=L6c11oy8PGMC&q=transudation#v=snippet&q=transudation&f=false|accessdate = 19. 02. 2014|year=2012|publisher=[[Psychology Press]]|isbn=978-1-135-66340-7|pages=}}</ref>
Пре и током овулације, жлезде грлића материце луче различите варијације слузи која даје алкална својства средини која су повољна за опстанак сперме.<ref name="Cummings">{{harvnb|Cummings|2006|pp=153–154}}</ref> Како жена стари, лучење вагиналног секрета се смањује, што не мора нужно да значи да постоји неки физички или психолошки проблем.<ref name="Sirven">{{Cite book|authors=Joseph I. Sirven, Barbara L. Malamut|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate=
=== Вагинална флора ===
Вагина је динамичан екосистем који пролази кроз разне стадијуме, од [[Новорођенче|новорођенчета]], преко [[Пубертет|пубертета]] и [[Менструација|менструације]] до [[Menopauza|менопаузе]]. Здрава вагинална флора садржи различите врсте и родове бактерија које углавном не узрокују симптоме, инфекције и омогућавају добар исход трудноће. Најчешће су то бактерије ''-{[[Lactobacillus]]}-'' врсте.<ref name="PetrovaLievens2015">{{cite journal|last1=Petrova|first1=Mariya I.|last2=Lievens|first2=Elke|last3=Malik|first3=Shweta|last4=Imholz|first4=Nicole|last5=Lebeer|first5=Sarah|title=Lactobacillus species as biomarkers and agents that can promote various aspects of vaginal health|journal=Frontiers in Physiology|volume=6|year=2015|issn=1664-042X|doi=10.3389/fphys.2015.00081}}</ref> Под утицајем хормона, као што су естроген, [[прогестерон]] и [[фоликостимулирајући хормон]] (-{FSH}-), вагинални систем пролази кроз цикличне периодичне промене.<ref name="King">{{cite book|authors=Tekoa L. King, Mary C. Brucker|title=Pharmacology for Women's Health|publisher=[[Jones & Bartlett Publishers]]|isbn=978-1-4496-1073-9|year=2010|accessdate=
=== Порођај ===
Вагина представља канал кроз које излази новорођенче и наставља живот ван тела мајке. Када се порођај приближава, може доћи до неколико симптома, укључујући контракције, вагинални секрет и руптуре мембрана (пуцање водењака).<ref name="Orshan">{{cite book|last=Orshan|first=Susan A.|title=Maternity, Newborn, and Women's Health Nursing: Comprehensive Care Across the Lifespan|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-4254-2|year=2008|accessdate=
Када се тело припрема за порођај, грлић материце омекшава, стањује се, помера се напред, а може доћи и до отварања. Ово омогућава фетусу да се спусти у карлицу.<ref name="Orshan"/> Када се фетус нађе у карлици, може доћи до болова ишијадног нерва, појачаног вагиналног секрета и повећане уринарне фреквенције. Код жена које су већ рађале, ови симптоми јављају се кад порођај већ почне, док се код “првородиља” симптоми могу јавити и 10—14 дана пре порођаја.<ref name="Orshan"/>
Ред 28:
== Клиничка слика ==
=== Обољења и поремећаји ===
Постоје многе инфекције, болести и поремећаји који могу да утичу на вагину, укључујући -{[[candidal vulvovaginitis]]}-, -{[[vaginitis]]}-, -{[[vaginismus]]}-, [[полно преносиве инфекције]] (ППИ) и [[канцер]]. Вагинитис представља запаљење вагине, а приписује се неколико вагиналним болестима, док вагинизмус представља ненамерно затезање мишића вагине изазваног условљеним рефлексом, или болести, током вагиналне пенетрације.<ref name="Ferri">{{cite book|last=Ferri|first=Fred F.|title=Ferri's Clinical Advisor 2013,5 Books in 1, Expert Consult - Online and Print,1: Ferri's Clinical Advisor 2013|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-323-08373-7|year=2012|accessdate=
=== Модификације ===
Ред 52:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|authors=Joseph I. Sirven, Barbara L. Malamut|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate=
* {{Cite book |ref= harv|last=Cummings|first=Michael|title=Human Heredity: Principles and Issues, Updated Edition|publisher=[[Cengage Learning]]|isbn=978-0-495-11308-9|year=2006|accessdate=
* {{Cite book |ref= harv|last1=Wiederman|first1=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=https://books.google.com/books?id=L6c11oy8PGMC&q=transudation#v=snippet&q=transudation&f=false|accessdate = 19. 02. 2014|year=2012|publisher=[[Psychology Press]]|isbn=978-1-135-66340-7}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Bourcier|first1=A.|last2=McGuire|first2=Edward J.|last3=Abrams|first3=Paul|title=Pelvic Floor Disorders|url=https://books.google.com/books?id=4sO5a7R1NNwC&pg=PA20|accessdate = 19. 02. 2014|year=2004|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-7216-9194-7|pages=20}}
Ред 59:
* {{Cite book |ref= harv|last=Dutta|first=DC|title=DC Dutta's Textbook of Gynecology|accessdate = 9. 06. 2014|year=2014|publisher=JP Medical Ltd|isbn=978-9351520689|url=https://books.google.com/books?id=40yVAwAAQBAJ&pg=PA2|pages=2–7}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Female genitalia}}
|