Калаз — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 38:
== Срби у Калазу ==
Срби су се предвођени патријархом Чарнојевићем, у Калазу населили 1690. године. Сматра се да су дошли из Херцеговине, на основу карактеристика њиховог говора. Направили су своју цркву православну на јужном крају села. После су се доселили и Немци, који су ту спрам српске цркве своју малу католичку богомољу подигли.<ref>"Сербска пчела", Пешта 1833. године</ref> Калаз је као општина издвајао 1745. године 10 ф. за издржавање српске школе.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref>
Још из 1704. године наилазимо на каласке Србе у једном документу. Потписали су се биров Обрад и Ђука, са осталим кметовима налазећим у Калазу.<ref>"Гласник друштва српске словенсти", Београд 1872. године</ref> Потписали су се 1748. године на једном документу захтеву састављеном у Табану будимском, Срби из Калаза - биров са ешкутима. Током 18. века тридесет година је ту службовао као парох, поп Аврам Вукајловић, који је сахрањен после смрти 1768. године, у порти.<ref>Српски институт...</ref>
По државном шематизму православног клира у Угарској, из 1846. године, православно парохијско звање је основано и црквене матрикуле се воде од 1752. године. У православној парохији у Калазу је тада 684 православних душа. Претходна црква је била из времена насељавања, омања и од камена. По другом извору била је ниска брвнара. Српска православна црква је посвећена Св. арханђелу Гаврилу подигнута у готском стилу 1752. године, а парох је поп Симеон Недић. Храм је дограђиван током 1787. године, када је монтиран иконостас, рад непознатог иконописца, по маниру Теодора Крачуна.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref>
У Калазу је 1847. године било 684 Срба, а две деценије потом 1867. године било је мање - 611 Срба житеља.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref>
Ред 54:
До [[19. век]]а Калаз је био претежно [[Срби|српско]] насеље. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] део [[Срби|српског становништва]] се иселио у српске делове новообразване [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] ширењем урбане агломерације Будимпеште, Калаз се почео нагло ширити и од села је прерастао у велико градско предграђе.
Почетком 21. века у Калазу постоји српска православна црква посвећена Св. арханђелу Гаврилу. Објекат се налази у центру места и припада стилски касном бароку. Црквени торањ је дограђен 1787. године, а иконостас представља иконописачки манир Теодора Крачуна. У храмовној порти се налазе три стара камена споменика из 1768. године. Два припадају свештеничкој породици Вукајловић. Српско православно гробље се налази у центру места на узвишици, поред пута за Помаз. Има два дела; у старијем делу су споменици од 18. века (80), а у новијем делу - од краја 19. века. Укупно их је пописано 401, и сви епитафи су на црквено-словенском и српском. Старији део је запуштенији мада под заштитом мађарске државе, ограђено је цело гробље, и ту је најстарији споменик из 1737. године.<ref>Српски институт, интернет база података, Будимпешта</ref>
== Референце ==
| |||