Ђорђо Вазари — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
м Бот: Преправљање линкова на https
Ред 44:
== Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара ==
[[Датотека:Vite.jpg|thumb|Корице књиге "Животи"]]
Често називан "првим историчаром уметности",<ref>[http://www.dictionaryofarthistorians.org/vasarig.htm Vasari, Giorgio.] Dictionary of Art Historians, 2013. приступљено: 25.12.2014. [http://www.webcitation.org/6GtHONdEV Archived here.]</ref> Вазари је измислио жанр енциклопедије са биографијама уметника написавши 'Le Vite de' più eccellenti pittori, scultori, ed architettori' (''Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара''). Дело је посвећено великом војводи [[Козимо I де' Медичи|Козиму I]] и први пут је објављено 1550. године. Први је користио термин "[[ренесанса]]" (''rinascita'') у штампи, иако је свест о "препороду" у уметности висила у ваздуху још од доба [[Леон Батиста Алберти|Албертија]] који је био одговоран за употребу термина [[Готика|готичка уметност]], иако је користио само реч "готичка" јер ју је поистовећивао са "варварским" германским стилом. Дело "Животи" такође укључује расраву о техничким методама у уметности.<ref>Vasari, Giorgio. (1907) ''[httphttps://archive.org/details/vasariontechniqu1907vasa Vasari on technique: being the introduction to the three arts of design, architecture, sculpture and painting, prefixed to the Lives of the most excellent painters, sculptors and architects]''. [[Gerard Baldwin Brown|G. Baldwin Brown]] Ed. Louisa S. Maclehose Trans. London: Dent.</ref> Књига је делимично преписана и проширена 1568. године, са додатим портретима уметника у дрворезу.
 
Рад има доследну и злогласну пристрасност у корист фирентинских уметника и има тенденцију да им приписује све изуме који су октривени током ренесансе - на пример, изум гравирања. Млетачка уметност је заједно са уметностима из других делова Европе систематски игнорисана у првом издању. Између првог и другог издања, Вазари је посетио Венецију и зато је у другом издању већа пажња посвећена венецијанској уметности (коначно је укључен и [[Тицијан Вечели|Тицијан]]) али је то учинио без неутралне тачке гледишта. Вазаријеве биографије су често прожете са неким трачевима. Многе његове анегдоте имају истините делове, али има и оних које су фиктивне, попут приче о младом [[Ђото ди Бондоне|Ђоту]] како црта муву на површини слике која је дело [[Чимабуе]], коју је старији мајстор у више наврата покушавао да очисти, заправо је анегдота која се приписује античком грчком сликару [[Апел]]у. Није се сконцентрисао на тачне датуме као што би то модерни историчари уметности урадили, а биографије су најпоузданије за уметнике који су живели у његово доба или у непосредној прошлости. Модерна критика - са новим материјалима које отвара истраживање - има исправљене многе његове традиционалне датуме и [[Атрибуција|атрибуције]].