Химјарско краљевство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мала исправка референци
Ред 1:
{{Кутијица за бивше државе ср
| Изворно_име = مملكة حِمْيَر
| Конвенционални_пун_назив = Химјарско краљевство
| Слика_застава =
| Слика_грб =
| Име_генитив = Химјарског краљевства
| Слика_карта = Map_of_Aksum_and_South_Arabia_ca._230_AD.jpg
| Текст_карта =
| Мото =
| Текст_испод_карте =
| Континент = [[Азија]]
| Регија = [[Арабијско полуострво]], [[Блиски исток]]
| Земља = [[Јемен]]
| Површина =
| Становништво =
| Престоница = [[Мариб]]
| Званични_језици = [[Химјарски језик|химјарски]]
| Религија = [[Политеизам]], [[јудаизам]], [[хришћанство]]
| Валута =
| Законодавна_власт = [[Краљ]]
| Тип_владавине = [[монархија]]
| Титула_владара = [[Краљ]]
| Владар1 =
| Владар2 =
| Владар3 =
| Владар4 =
| Владар5 =
| Ера = [[стари век]], [[Рани средњи век]]
| Година_почетак = око [[110. п.н.е.]]
| Година_крај = [[520.]] н.е.
| Статус = бивша држава
| Портал = Историја
| Застава_Претходник1 =
| Претходник1 =
| Застава_Следбеник1 =
| Следбеник1 =
}}
'''Краљевина Химјар''' или само '''Химјар''' ([[Арапски језик|арапски]]: '''مملكة حِمْيَر'''), за време [[Антика|антике]] су [[Стара Грчка|Грци]] и [[Антички Рим|Римљани]] звали '''Хомерско краљевство''', простирало се на југозападу [[Јемен]]а. Корени овог краљевства сежу до [[110. п.н.е.]]. Седиште овог краљевства био је град [[Зафар|Зафар]], а пред крај је то постала [[Сана (град)|Сана]]. Краљевина Химјар је успела да освоји суседна краљевства; [[Сабејско краљевство|Саба]] око [[25. п. н. е.|25. п.н.е]], [[Катабан]] око [[200.]] и [[Хадрамаутско краљевство|Хадрамаут]] око [[300.]] Химјар је био у вечним борбама и мирењима са суседном [[Сабејско краљевство|Сабом]] са различитим исходима, - све је то прекинуто око [[280.]] године, кад је Химјар напокон коначно заузео [[Сабејско краљевство]].<ref>{{Cite book|title=L'unification du Yémen antique. La lutte entre Saba’, Himyar et le Hadramawt de Ier au IIIème siècle de l'ère chrétienne|last=Bafaqīh|first=M. A.|publisher=|year=1990|isbn=|location=Париз, библиотека Рејдана|pages=}} {{fr icon}}</ref>
 
'''Краљевина Химјар''' или само '''Химјар''' ([[Арапски језик|арапски]]: '''مملكة حِمْيَر'''), за време [[Антика|антике]] су [[Стара Грчка|Грци]] и [[Антички Рим|Римљани]] звали '''Хомерско краљевство''', простирало се на југозападу [[Јемен]]а. Корени овог краљевства сежу до [[110. п.н.е.]]. Седиште овог краљевства био је град [[Зафар|Зафар]], а пред крај је то постала [[Сана (град)|Сана]]. Краљевина Химјар је успела да освоји суседна краљевства; [[Сабејско краљевство|Саба]] око [[25. п.н.е.]], [[Катабан]] око [[200.]] и [[Хадрамаутско краљевство|Хадрамаут]] око [[300.]] Химјар је био у вечним борбама и мирењима са суседном [[Сабејско краљевство|Сабом]] са различитим исходима, - све је то прекинуто око [[280.]] године, кад је Химјар напокон коначно заузео [[Сабејско краљевство]]<ref>M. A.
Bafaqīh: ''L'unification du Yémen antique. La lutte entre Saba’, Himyar et le Hadramawt de Ier au IIIème siècle de l'ère chrétienne''. Paris, 1990 (Bibliothèque de Raydan)] {{fr icon}}</ref>.
== Историја ==
Краљевина Химјар била је доминантна држава [[Арабијско полуострво|Јужне Арабије]] све до [[525.]] Привреда ове краљевине заснивала се на [[Робовласништво|робовласничкој]] пољопривреди и трговини егзотичним робама ([[тамјан]], [[Смирна (смола)|смирна]], [[слоновача]], [[злато]] и [[Робовласништво|робови]]). Химјар који се простирао на рогу Јужне Арабије, контролисаоје поморски пут [[Црвено море|Црвеним Морем]], а оно је повезивало [[Африка|Африку]] и [[Средоземље]].
Линија 48 ⟶ 46:
Ово време су обежили велики немири и бројни унутрашњи сукоби и ратови. Све је то искористило [[Краљевство Аксум]] из прекоморске [[Етиопија|Етиопије]], које је напало најближе прекоморске земље [[Тихама|Тихаму]] и Наџран по први пут [[340]]. Аксум је вешто користио сталне унутрашње племенске сукобе између Хамдан и Химјара, тако да је заузео југ [[Арабијско полуострво|Арабије]] и држао га под окупацијом Тихаму и Наџран све до [[378]], кад су јеменска племена успела да протерају Аксумите. Након тешких оштећења [[Брана Мариб|Бране Мариб]] (за време великих поплава око ([[450.]] или [[451.]]) Химјар је толико ослабио да га је то довело до коначног слома.
 
За неколико краљева Химјара се зна да су током [[5. век|5. века]], прихватили [[јудаизам]]. [[Арабијско полуострво] је било место где су се преламали интереси између [[ХришћанствоХршћанство|хршћанског]] [[ВизантијскогВизантиојског царсства]] и [[Зороастризам|заратустријанске]] [[Персијско царство|Персије]].
Неутралност, и задржавање добрих трговинских односа са оба царства, било је битно за просперитет арабијских трговачких путева. Због тог неки данашњи научници сматрају да је избор јудаизма био покушај задржавања неутралности.<ref>"The{{Cite Jewishbook|title=Its KingdomRise ofand HimyarFall|last=Midstream|first=Jacob Adler|publisher=|year=2000.|isbn=|location=Јеврејско краљевство Химаре (Јемен)|pages=}}</ref> [[Византијско царство|Византијски]] цареви су увек прижељкивали да овладају над Арапским полуострвом и тако прошире свој утицај, али и да помоћу тога контролишу трговину егзотичном
(Yemen): Its Rise and Fall," by Jacob Adler, Midstream, May/June 2000 Volume XXXXVI No. 4</ref> [[Византијско царство|Византијски]] цареви су увек прижељкивали да овладају над Арапским полуострвом и тако прошире свој утицај, али и да помоћу тога контролишу трговину егзотичном
робом и поморски пут до [[Индија|Индије]]. [[Византијско царство|Византија]] се надла да ће то успети да постигне и без војног освајања, - једноставним преобраћањем тада поганских Арапа у хршћанство, нешто слично ономе што су постигли у [[Етиопија|Етиопији]]. Али осим почетних успеха по историјским деловима Арабије, по по осталим деловима Арабије имали су врло занемарљиве резултате.