Еуген Кумичић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м + {{превод}} clanak je na hr |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Еуген Кумичић''' (псудоним ЈЕНИО СИСОЛСКИ) (Брсеч, [[11.
▲'''Еуген Кумичић''' (Брсеч, [[11. сијечња]] [[1850]]. - [[Загреб]], [[13. маја]] [[1904]].), [[Хрватска|хрватски]] књижевник и политичар
Гимназију је завршио у [[Ријека|Ријеци]]. Почео је студирати медицину у [[Праг]]у, али прелази у [[Беч]] гдје студира
▲Гимназију је завршио у [[Ријека|Ријеци]]. Почео је студирати медицину у [[Праг]]у, али прелази у [[Беч]] гдје студира повијест, земљопис и филозофију. Потом се у [[Загреб]]у запослио као средњошколски професор. Одушевљавао се праваштвом те с [[Матко Лагиња|Лагињом]] и Барчичем покреће у Краљевици лист ''Приморац'', уређује ''Хрватску вилу'' и ''Хрватску''. Након расцјепа у правашкој странци постаје потпредсједник тзв. ''"чисте странке права"''. Од [[1884]]. је као праваш више пута биран за заступника у [[Хрватски сабор]], гдје се истакнуо као говорник и противник промађарске политике. Сматра се предводником натурализма у хрватској књижевности. Често се користио елементима преузетим из француске тривијалне књижевности те реквизитима књишке романтике. Велику популарност стекао је повијесним романима, а писао је и драме те романе са социјалном тематиком.
Оцјењујући Кумичића као књижевника, [[Антун Густав Матош]] је записао: ''"То је први наш натуралист и социјални приповједач који се попут [[Густав Флобер|Флобера]] и [[Емил Зола|Золе]] служио документарно реалистичком методом."'' Насупрот њему , [[Антун Барац]] за Кумичића тврди да у тежњи да створи образац хрватског социјалног романа, писаног реалистичком методом, није успио као његови француски узори. Унаточ свим замјеркама, Кумичићеву књижевну таленту не може се порећи снага којом је сликао људе и природу Истре у романима ''"Јелкин босиљак" и "Зачуђени сватови",'' као и занимљив критички приказ економског и моралног расула у горњим слојевима грађанског друштва у романима ''"Олга и Лина"'', те ''"Госпођа Сабина"'' који су објављени [[1881]]., односно [[1883]].
| |||