Живана Антонијевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Живана Антонијевић''' или '''Слепа Живана''' (умрла у [[Земун]]у [[1828]]) првабила је прва међу слепим женама певачицама и спада у ред највећих [[Вук Стефановић Караџић|Вукових]] певача. Подучавала је друге слепе жене певачком занату. Њена ученица била је слепа Јеца (право име Јелисавета Марковић), такође познат Вуков певач. Претпоставља се да се Вук са Живаном срео [[1815.]] године. Он је објавио седам њених песама: ''Како се крсно име служи'', ''Ко крсно име слави оном и помаже'', ''Марко Краљевић и Алил-ага'', ''Марко Краљевић и дванаест Арапа'', ''Љутица Богдан и војвода Драгија'', ''Вучко Љубичић'' и ''Наход Момир''. Неке њене песме спадају у врхунска дела наше народне епике, нпр. ''Смрт војводе Кајице'' и ''Иво Сенковић и ага од Рибника''.
'''Живана Антонијевић ( - [1828])'''
 
== Биографија ==
'''Живана Антонијевић''' или ''Слепа Живана'' (умрла у [[Земун]]у [[1828]]) прва је међу слепим женама певачицама и спада у ред највећих [[Вук Стефановић Караџић|Вукових]] певача. Подучавала је друге слепе жене певачком занату. Њена ученица била је слепа Јеца (право име Јелисавета Марковић), такође познат Вуков певач. Претпоставља се да се Вук са Живаном срео [[1815.]] године. Он је објавио седам њених песама: ''Како се крсно име служи'', ''Ко крсно име слави оном и помаже'', ''Марко Краљевић и Алил-ага'', ''Марко Краљевић и дванаест Арапа'', ''Љутица Богдан и војвода Драгија'', ''Вучко Љубичић'' и ''Наход Момир''. Неке њене песме спадају у врхунска дела наше народне епике, нпр. ''Смрт војводе Кајице'' и ''Иво Сенковић и ага од Рибника''.
 
== Стваралаштво ==
Тема Живаниних песама јесте слика нашесрпске патријархалне породице почетком деветнаестог века. За мотив својих песама често узима [[Крсна слава|крсну славу]], а једна од основних карактеристика слепе жене – [[Гусле|гуслара]] је њена велика осећајност. Код ње је осећајност више одлика мушких него женских јунака, а снажно су наглашени очинска и синовска љубав као и побратимство. На основу ових одлика, Светозар Матић и Видо Латковић приписују јој и песме ''Марко Краљевић и вила'', ''Невјера љубе Грујичине'','' Женидба Тодора од Сталаћа'' и др. Вук је објавио седам њених песама.
 
===Дела===
* ''Како се крсно име служи''
* ''Ко крсно име слави оном и помаже''
* ''Марко Краљевић и Алил-ага''
* ''Марко Краљевић и дванаест Арапа''
Линија 22 ⟶ 19:
 
== Литература ==
*Владан Недић, ''Вукови певачи'' (Београд, 1990).
 
'''Живана {{DEFAULTSORT:Антонијевић, ( - [1828])'''Живана}}
 
[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Вукови певачи]]
[[Категорија:Умрли 1828.]]