Протестантска реформација — разлика између измена

Током већег дела друге половине 16. века Француска је у стању анархије јер је раздиру верски ратови (1562-1598). Француском политичком сценом током тридесет година (1559-1589) доминира [[Катарина Медичи]]. После [[споразум у Като Камбрезију|1559]]. године власт и у Француској и у Енглеској је у рукама жена и деце. Дисциплина и оданост владару слабе. Подстичу се верски немири и борбе за власт. Криза у Француској избија због брзог ширења калвинизма. [[Хугеноти]] (француски протестанти) већ 1562. године имају 2000 цркава. Стање у католичкој цркви после потписивања конкордата 1516. године олакшава брзо ширење калвинизма. [[Болоњски конкордат|Болоњским конкордатом]] [[Франсоа I Валоа|Франсоа]] је добио право да, уз пристанак папе, поставља највише црквене великодостојнике. Калвинисти су и значајна политичка снага. Они 1559. године одржавају у Француској први синод иако је Женева центар покрета. Након ступања на престо [[Шарл IX Валоа|Шарла IX]] (1560-1574), хугеноти слободно исповедају своју веру. Католички свештеници широм Француске се протерују. Три породице се у периоду анархије боре за превласт. Породица Гиз, изузетно богата, утицајна је на двору и у цркви. Монморанси, везани својим функцијама за двор, дали су Ана, конетабла Француске. Ан остаје веран католичанству. Анов синовац, [[Гаспар II де Колињи|Гаспар де Колињи]], будући је предводник хугенота. Трећа породица су Бурбони. Син [[Анри II Валоа|Анрија II]], [[Франсоа II Валоа|Франсоа II]], умро је након годину дана владавине (1559-1560). Наследио га је десетогодишњи брат [[Шарл IX Валоа|Шарл]]. Катарина Медичи држи сву власт. Шарл умире 1574. године, а наслеђује га брат [[Анри III Валоа|Анри III]] (1574-1589). Ни он нема способности да у тешким условима влада земљом.