Арман Жан ди Плеси де Ришеље — разлика између измена

У наредним годинама [[хугеноти]] дижу побуну јер јачање језуита и католика доводи до слабљења њиховог положаја. Луј покушава да наметне хришћанство неким територијама на југу Француске што доводи до отпора. Уговором у Монпелијеу, хугеноти губе неке тврђаве и право на одржавање скупштина. Мир се враћа 1624. године. Ришеље исте године улази у дворски савет. По доласку на власт, Ришеље гуши побуне племства, шаље Марију Медичи и [[Гастон, Орлеанскивојвода од Орлеана|Гастона Орлеанског]] (Лујевог брата) у прогонство, затвара и осуђује више принчева, ограничава снагу хугенота. Он 1626. године тражи стварање Велике Француске. Свестан је тешких прилика у земљи. Не успева да ублажи последице [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] по Француску (расходи се удвостручују). Држави прети распадање, а хугеноти говоре о републици. Племство прети да од Француске направи земљу сличну Царству. Ришеље најпре избегава сукобе, али га хугенотска побуна присиљава на реакцију (1627). Хугеноти су држали велике делове западне Француске, контролисали су многе луке и одржавали везе са Енглеском. Центар им је био у Ларошелу кога Ришеље [[Опсада Ла Рошела|опседа]] 1628. године. Хугеноти се предају, а Ришеље следеће године доноси [[Алески едикт милости]] којима хугеноти губе луке, градове и политичке привилегије. Задржали су верске повластице и постали део заједнице.

* {{Cite book|ref= harv|last=Живојиновић|first=Драгољуб|authorlink=Драгољуб Живојиновић|title=Успон Европе (1450-17891450—1789)|edition=IV|location=Београд|year=2000|id=ISBN 86-355-0446-1}}