Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
}}
 
'''Пиринач''' (''рижа'' или ''ориз'') [[семе]] је [[Poaceae|траве]] врсте -{''[[Oryza sativa]]''}- (Азијски пиринач) или -{''[[Oryza glaberrima]]''}- (Афрички пиринач). Ова [[житарице|житарица]] је у веома шикокојширокој употреби широм света као [[основна храна]] за велики део људске популације, а посебно у Азији. То је пољопривредна роба са трећом по величини производњом у свету (пиринач, 741,5 милиона [[тона]] у 2014), након [[Шећерна трска|шећерне трске]] (1,9 милијарди тона) и [[кукуруз]]а (1,0 милијарди тона).<ref name="faostat14">{{cite web|url=http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC |title= Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists), Rice (paddy), 2014 |year=2017|publisher=UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT) |accessdate= 11. 5. 2017}}</ref>
 
[[Датотека:Oryza sativa of Kadavoor.jpg|thumb|лево|-{''[[Oryza sativa]]''}- са малим [[Анемофилија|ветром опрашеним]] цветовима]]
С обзиром на то да се значајни делови шећерне трске и кукурузног усева користе у друге сврхе осим људске конзумације, пиринач је најважнија житарица у погледу људисељудске исхране и калоројскогкалоријског уноса. Он пружа више од петине [[Енергија хране|калорија]] које људи конзумирају широм света.<ref>{{Cite book|last=Smith|first=Bruce D.|title=he Emergence of Agriculture|publisher=Scientific American Library, A Division of HPHLP|location= New York|year=1998|isbn=978-0-7167-6030-6|pages=}}</ref> Пстоји мноштво варијетета пиринча и кулинарске преференције испољавају регионалне варијације.
 
[[Датотека:Brown rice cooked.JPG|thumb|Кувани смеђи пиринач из Бутана]]
[[Датотека:Rice grains (IRRI).jpg|thumb|Пиринач поприма мноштво облика, боја и величина. Фотографију је израдила [[Међународни институт за истраживање пиринча|-{IRRI}-]] организација.]]
 
[[Монокотиледоне биљке|Монокотни]] пиринач се нормално узгаја као [[годишња биљка]], мада у тропским областима може да преживи као [[вишегодишња биљка|вишегодишња]] култура и дати расад се може користити и од 30 година.<ref>{{cite web |url=http://www.knowledgebank.irri.org/riceIPM/IPM_Information/PestEcologyBasics/CropGrowthAndPestDamage/RicePlantHowItGrows/The_Rice_plant_and_How_it_Grows.htm |title=The Rice Plant and How it Grows |website=International Rice Research Institute |archive-url=https://web.archive.org/web/20090106224427/http://www.knowledgebank.irri.org/riceIPM/IPM_Information/PestEcologyBasics/CropGrowthAndPestDamage/RicePlantHowItGrows/The_Rice_plant_and_How_it_Grows.htm |archive-date= 6. 1. 2009}}</ref> Узгој пиринча је добро прилагођен земљама и регионима са ниским трошком радне снаге и великом количином падавина, попто је узгој радно интензиван и захтева велике количине воде. Међутим, пиринач се може узгајати скоро свуда, чак и стрмим брдским и планинским подручјима уз употребу терасастих система којима се контролише довод воде. Иако је пиринач потекао из Азије и појединих делова Африке, векови трговине и извоза су га учинили уобичајеним усевом у многим културама широм света.
 
[[Датотека:Koeh-232.jpg|thumb|лево|-{''[[Oryza sativa]]''}-, познат као Азијски пиринач]]
Традиционална метода за узгајање пиринча је поплављивање поља при, или након сетве младих садница. Ова једноставна метода захтева добро планирање и сервисирање система брана и канала за наводњавање, али редукују раст мање робусних корова и штеточинских биљки које не могу да расту у потопљеном стању. Овим приступом се такође одвраћају [[вермин|животињске]] штеточине. Иако поплаве нису обавезне за култивацију пиринча, све друге методе наводњавања захтевају веће напоре у погледу сузбијања [[сузбијање корова|корова]] и [[Suzbijanje štetočina|штеточина]] током периода раста и другачији приступ за ђубрењењуђубрењу земљишта.
 
Назив [[дивљи пиринач]] се обично користи за врсте из родова -{''[[Zizania (род)|Zizania]]''}- и -{''[[Porteresia]]''}-, независно од тога да ли су дивље или доместиковане, мада се термин може користити за примитивне и некултивисане варијетете рода -{''[[Oryza]]''}-.
 
Порекло грчке речи је нејасно. Понекад се сматра да потиче из [[Тамилски језик|Тамилске]] речи (-{''arisi''}-), или рдије старотамилске речи -{''arici''}-.<ref name=witzel>{{cite journal|last=Witzel|first=Michael |authorlink=Michael Witzel |title=Substrate Languages in Old Indo-Aryan |journal=Electronic Journal of Vedic Studies |year=1999|volume=5 |issue=1 |url=http://www.ejvs.laurasianacademy.com/ejvs0501/ejvs0501article.pdf |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120206073939/http://www.ejvs.laurasianacademy.com/ejvs0501/ejvs0501article.pdf |archivedate= 6. 2. 2012 |df= |pages=26}}</ref><ref>{{cite journal|last=Thorley|first=John|title=The development of trade between the [[Roman Empire]] and the East under Augustus|doi=10.1017/S001738350001706X|jstor=642851|journal=Greece & Rome|year=1969|volume=16|issue=2|pages=222}}</ref> Међутим, аутори попут [[Bhadriraju Krishnamurti|Кришнамуртија]]<ref>{{cite journal|last=Witzel|first=Michael|year=2009|volume= 34|issue= 6|doi=10.1007/s12038-009-0096-1|pmid=20093735|journal=Journal of Biosciences |url=http://www.ias.ac.in/jbiosci/dec2009/Witzel_fulltext |title=The linguistic history of some Indian domestic plants|pages=829–833}}</ref> се не слажу са становиштом да је старотамилска реч -{''arici''}- извор грчког термина, већ сматрају да је позајмљена из [[Прадравидски језик|прадравидске]] речи -{*''wariñci''}. Мајрхофер<ref name=EWA>{{harvnb|Mayrhofer|1996|p=598}}</ref> сматра да су непосредни извор грчке речи староиранске речи типова -{*''vrīz-''}- или -{*''vrinj-''}- (које су извор модерне персијске речи -{''Berenj''}-), мада се оне ултиматно могу повезати са [[Индо-аријски језици|Индо-аријским]] изворима (као што је [[Санскрт (језик)|Санскритска]] реч ''vrīhí-'') и накнадно са [[Дравидски језици|дравидијанским]] речима.
 
Реч пиринач се сматра балканским турцизмом персијског порекла. Имена биринџ и ориза потичу из [[санскрит]]а. У српском језику постоје облици пиринч и пиринџа. Пиринчиште је њива или поље на којем се гаји принач, а пиринчар је онај који гаји ову житарицу.<ref>http://pescanik.net/reci/</ref><ref>http://www.republika.co.rs/414-415/20.html</ref>
 
== Карактеристике ==