Версификација — разлика између измена

Квантитативна версификација, која се зове и метричком, античком или музичко-говорном, помиње се као прва, јер је реч о, пре свега, античкој метрици из које и потиче разрађена терминологија. У тој версификацији ритам се организује на основу равномерног понављања дугих и кратких слогова. Изговор кратког слога мерен је временом од једне [[морa|море]] (отприлике две петине секунде), док је за изговор дугог слога предвиђено време од две море. То значи да је квантитативни стих био одређен дужином изговора слога, а не само нјеговим фонолошким квантитетом. То је зато што је у античкој позији стих био не само уређен већ и говорен на посебан начин, тј. скандирањем слогова.

 

 

Основу [[силабички стих|силабичког стиха]] чини исти број слогова у свим стиховима једне песме (изосилабички стих) или пак комбинација стихова различитог броја слогова, али према неком строго утврђеном распореду (хетеросилабички стих). Стихови се углавном разликују према броју слогова: шестерац, седмерац, осмерац, деветерац, [[десетерац]], дванаестерац, тринаестерац итд. Осим броја слоговоа значајна је и цезура, тј. она метричка граница која стих пресеца увек на истом месту и тако га дели на чланке или полустихове. Ако је цезура на средини стиха и дели га на два једнака полустиха, онда се говори о симетричном стиху: симетрично десетерац (5+5), симетрични дванаестерац (6+6) и сл. У другом слуају говори се о асиметричном полустиху: асиметрични десетерац (4+6) и сл.