Џорџ Вашингтон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 30:
== Детињство и младост ==
[[Датотека:George Washington's birthplace (1856 engraving).jpg|250px|мини|лево|Родно место Џорџа Вашингтона]]
Џорџ Вашингтон је био син [[Августин Вашингтон|Августина Вашингтона]] и [[Мери Бел Вашингтон]]. Рођен је у округу [[Округ Вестморланд (Вирџинија)|Вестморланд]], у колонији [[Вирџинија|Вирџинији]], 11. фебруара 1731. године (по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]). Према [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]] који је у [[Британска империја|Британској империји]] усвојен 1752. године, датум Вашингтоновог рођења је 22. фебруар 1732. године.<ref>"Bible Record for Washington Family". The Papers of George Washington. University of Virginia. Archived from [http://gwpapers.virginia.edu/project/faq/bible.html the original] on January 1, 2008. Retrieved January 26, 2008.</ref>. Био је племићког порекла. Његов прадеда, [[Џон Вашингтон]], емигрирао је у Вирџинију 1657. године и започео са откупом земље и робова<ref>Dorothy Twohig, "The Making of George Washington" in Hofstra (1998)</ref>. Делатност је наставио његов син [[Лоренс Вашингтон|Лоренс]] и унук Августин, отац Џорџа Вашингтона. Џорџ Вашингтон је имао шест браће и сестара. Три сестре умрле су му пре стицања пунолетства<ref>"[https://web.archive.org/web/20080623040946/http://www.nps.gov/archive/gewa/Page15graves.html Burials at George Washington Birthplace National Monument]". George Washington Birthplace National Monument. National Park Service. Archived from the original on June 23, 2008. Retrieved January 29, 2011.</ref>. Отац му је умро када је Џорџ имао једанаест година<ref>"[http://www.mountvernon.org/george-washington/biography/#callout-6 George Washington's Family Chart". Mo]unt Vernon Ladies' Association. Retrieved November 12, 2011.</ref>
 
Већи део детињства Џорџ Вашингтон провео је на Фери фарми у округу [[Стафорд (Енглеска)|Стафорд]], у близини [[Фредериксбург (Вирџинија)|Фредериксбурга]]. Његов старији брат Лоренс наследио је још једно имање свог оца, плантажу на реци [[Потомак (река)|Потомак]], која се називала [[Маунт Вернон (Вирџинија)|Маунт Вернон]] (у част адмирала [[Едвард Вернон|Едварда Вернона]]). Џорџ је најпре наследио Фери фарм, а након Лоренсове смрти и Маунт Вернон.{{sfn|Freeman|1948|pp=15–72}}
Ред 65:
[[Битке код Лексингтона и Конкорда|Битка код Лексингтона и Конкорда]] у близини [[Бостон]]а (април [[1775]]) представља први оружани сукоб Британаца и устаника. Након ње је избила [[Америчка револуција]].<ref>{{harvnb|Rasmussen|Tilton|1999|p=294}}</ref>. Вашингтон је имао углед, војно искуство, харизму и утицај, а био је познат и као велики патриота. На почетку је одбијао функцију главнокомандујућег сматрајући да није довољно способан за њу<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Bell|2005|pp=}}</ref>. Међутим, није имао озбиљну конкуренцију<ref>{{harvnb|Ellis|2004|pp=68–72}}</ref>. [[Контитентални конгрес]] је 14. јуна 1775. године створио [[Контитентална армија|Континенталну армију]]. Номинован од стране [[Џон Адамс|Џона Адамса]] од Масачусетса, Вашингтон је постављен за генерала<ref>"WEDNESDAY, JUNE 14, 1775 (Journals of the Continental Congress, 1774-1789, ed. Worthington C. Ford et al. (Washington, D.C., 1904-37)". memory.loc.gov. Library of Congress. June 14, (1775). стр. 89–90. Retrieved June 21, 2015.</ref> Британска влада је 23. августа прогласила револуционаре побуњеницима и издајницима.
 
Вашингтон је преузео команду над Континенталном војском у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]] у Масачусетсу, јула 1775. године, током британске [[Опсада Бостона|опсаде Бостона]]. Схвативши да је америчкој војсци највише недостајало барута, Вашингтон је тражио нове изворе. Револуционари су упадали у британске арсенале, укључујући и неке на Карибима. Барут је куповао углавном од Француза.<ref>Stephenson, Orlando W. (January 1925). "[httphttps://penelopearchive.uchicago.eduis/Thayer/E/Journals/AHR/30/2/Supply_of_Gunpowder_in_1776.htmlqfww The Supply of Gunpowder in 1776]". The American Historical Review (University of Chicago) 30 (2): 271–281. {{doi|10.2307/1836657}}. {{JSTOR|1836657}}.</ref> Под притиском Вашингтонових снага, Британци су подигли опсаду 17. марта и повукли се ка Њујорку.
 
Августа 1776. године британски генерал [[Вилијам Хау]] је покренуо велику поморску и копнену офанзиву са намером да освоји [[Њујорк]]. Континентална војска Вашингтона, по први пут као војска независних [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], сукобила се са Британцима у [[битка код Лонг Ајланда|бици код Лонг Ајланда]], највећој бици у почетној фази рата. Америчка војска била је у мањини. Многи су напустили бојно поље, а Вашингтон је приморан на повлачење преко [[Ист Ривер]]а. Послушавши савет генерала [[Натанијел Грин|Натанијела Грина]], Вашингтон је покушао да ослободи [[Форт Вашингтон]], али је поражен у бици. Потом је наставио са бегом преко [[Њу Џерзи]]ја. Будућност Континенталне армије била је неизвесна због низа пораза. Вашингтон је прешао 25. децембра [[Делавер (река)|Делавер]] којим су пловиле санте, а 26. децембра напао у Трентону три британска пука ([[битка код Трентона]]). Британци прелазе у напад који је Вашингтон одбио, али се нашао између британских снага [[Чарлс Корнволис|Чарлса Корнволиса]] и Делавера. Победи код Трентона уследила је нова [[Битка код Принстона|победа код Принстона]]{{sfn|Fischer|2004|p=367}}.