Часлав Клонимировић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
| опис_грба =
}}
'''Часлав Клонимировић''' је био [[српски владари|српски владар]] који је, највероватније са
== Рани живот ==
Часлав је рођен између [[875]]. и [[880]]. године<ref name="Тиб">{{ТЖ-ПСВ}}</ref>, највероватније у тадашњој [[Престонице Бугарске|престоници Бугарске]] [[Плиска (град)|Плисци]]<ref name="Тиб" />, у браку српског принца [[Клонимир Стројимировић|Клонимира]] и бугарске племкиње. Дошло је до
== Владавина ==
[[Бугарско-византијски сукоби]] почетком [[10. век|X века]], утицали су и на политичке прилике у тадашњој Србији. [[Списак бугарских владара|Бугарски цар]] [[Симеон I|Симеон Велики]] (893—927) је збацио [[917]]/[[918]]. године свог кума Петра Гојниковића са власти, због његових наводних веза са Византијом и на његово место поставио [[Павле Брановић|Павла Брановића]], у покушају да осигура свој утицај у Србији. Међутим, Павле је започео вођење провизантијске политике, што је Симеона приморало да са војском поново интервенише у Србији и доведе [[921]]/[[924]]. године
Овај пораз приморао је Симеона да 924. године<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref>
У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, и у овом периоду хрватске историје Константин Порфирогенит забележава Хрватску војску од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака. Такође, уследила је и победа Хрвата над бугарском војском у Босни. Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.<ref name=":0" />
Ред 41:
Симеон је умро [[27. мај]]а 927. године, што је довело до великих политичких промена на Балкану<ref name="ГО" /><ref name="Андрија" /><ref name="Станоје" />. Нови бугарски цар [[Петар I Бугарски|Петар I]] (927—969) закључио је мир са Византијом, чиме је окончан вишедеценијски сукоб две државе.
[[Датотека:Časlav's Serbia, map by Stanoje Stanojević.jpg|мини|лево|262x262px|Чаславова Србија према Станојевићу
Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију и уз византијску подршку<ref name="ДАИ" /> почео да обнавља како државу, тако и врховну власт над [[српске земље у раном средњем веку|српским кнежевинама]]<ref name="Станоје" />. Док већина историчара<ref name="Станоје" /><ref name="Андрија" />
Порфирогенит наводи да је Часлав у Србији затекао само педесетак мушкараца без жена и деце, који су преживљавали [[лов]]ећи, али историчари одбацују овакав опис прилика као нереалан<ref name="Реља">{{РН-ГСНС}}</ref>. Он наводи да су српске избеглице из околних земаља ([[Бугарска]], [[Хрватска]] и друге) почеле да се враћају у земљу након Чаславовог повратка, посебно истичући да је део Срба побегао из Бугарске у Цариград. Њих је пишчев таст и савладар Роман Лакапин ''заоденуо и обдарио''<ref name="ДАИ" />, након чега их је послао у Србију. Поред тога, византијски цар је Чаславу пружио и финансијску подршку, што му је олакшало обнављање и јачање Србије.
Ред 57:
== Смрт ==
Византијски цар не помиње крај његове владавине, што већину историчара наводи на закључак да је он умро након завршетка списа (дело је настало у периоду од [[948]]. до [[952]]. године
Последње године Чаславове владавине, његове борбе са Мађарима и погибија, описане су у ''„Летопису Попа Дукљанина“''. Иако се историчари слажу да је то дело непоуздано<ref name="Андрија" /><ref name="Тиб" /> и [[Фантастика|фантастично]]
Према наводима Летописа, мађарски великаш Киш је упао са војском у [[Босна|Босну]] и започео пљачкање и пустошење те области. Српски кнез је сакупио војску и сукобио се са мађарским снагама у [[Дрина|Дринској]] жупанији, поред саме реке<ref name="ЛПД">{{ЛПД}}</ref><ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:573569-Izronio-grad-kneza-Caslava Изронио град кнеза Часлава!], [[Вечерње Новости|Новости]], 26. октобар 2015.</ref> (вероватно низводно од данашње [[Фоча|Фоче]]<ref name="Тиб" />). У борбама је погинуо сам Киш, а мађарске снаге су потучене до ногу. Кишова удовица је након тога затражила од ''мађарског краља''<ref>[[Мађарска племена|Мађарским племенима]] су тада владали тзв. [[Велики везир Мађара|''велики везири'']], а у Чаславово доба владали су [[Золта]], [[Фајс]] и [[Такшоњ]].</ref> војску, да би осветила смрт свог мужа. Он јој је дао велику војску са којом се упутила у ''[[Срем]]'' (данашња [[Мачва]]
[[Датотека:Велики жупан Часлав бачен у Саву (око 950. године).jpg|250px|мини|десно|Смрт Часлава.]]
Ред 70:
У 990' годинама, [[Јован Владимир]] је изашао као најмоћнији племић у држави. Јован Владимир је имао под контролом [[Травунија|Травунију]] и [[Захумље]]. Од [[Јован Владимир|Јована Владимира]] [[Василије II]] је тражио савез против [[Бугарска|Бугарске]].<ref>https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Cedrenus_II_1839.pdf Cedrenus II, col. 195.</ref>
== Напомене ==
{{напомене}}
== Референце ==
Линија 75 ⟶ 78:
== Релевантна издања извора ==
{{почетак референци|2}}
* {{cite book|ref=harv|first1=Божидар|last1=Ферјанчић|author-link1=Божидар Ферјанчић|first2=Љубомир|last2=Максимовић|author-link2=Љубомир Максимовић|title=Византијски извори за историју народа Југославије, том 2|year=1959|publisher=Научно дело|location=Београд|pages=|language=sr|url=https://www.worldcat.org/title/vizantijski-izvori-za-istoriju-naroda-jugoslavije-2/oclc/632806125|chapter=|oclc=632806125}}
* {{cite book|ref={{harvid|ВИНЈ III|2007}}|publisher=[[Византолошки институт САНУ]]|title=Византијски извори за историју народа Југославије -{III}-|type=фототипско издање оригинала из [[1966]]|place=Београд|year=2007|isbn=978-86-83883-09-7|language=|chapter=|pages=}}
* {{cite book|ref={{harvid|ИСН I|1981}}|author=Група аутора|title=[[Историја српског народа (књига)|Историја српског народа -{I}-]]|place=Београд|year=1981|chapter=|pages=}}
* {{cite book|ref=harv|first=Владимир|last=Ћоровић|author-link=Владимир Ћоровић|title=Историја српског народа|year=1997|publisher=Глас српски; Ars Libri|location=Бања Лука; Београд|pages=|url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html|chapter=|chapter-url={{#if:|http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_5.html}}}}
* ''Gesta regum Sclavorum. Том'' I''. Критичко издање и превод'', ур. Т. Живковић, Београд 2009.
* Живковић, Т., ''De Conversione Croatorum et Serborum. Изгубљени извор Константина Порфирогенита'', Београд 2013.
{{крај референци}}
== Релевантна литература ==
{{почетак референци|2}}
* Бешић, З. и др., ''Историја Црне Горе. Књига прва. Од најстаријих времена до краја XII вијека'', Подгорица 2006.
* Бабић, А. и др., ''Историја народа Југославије. Књига прва'', Београд 1953.
Линија 112 ⟶ 121:
* Ћоровић, В., ''Хисторија Босне'', Бања Лука 1999.
* Ферјанчић, Б., ''Византија и Јужни Словени'', Београд 2009.
{{крај референци}}
== Спољашње везе ==
|