Часлав Клонимировић — разлика између измена

'''Часлав Клонимировић''' је био [[српски владари|српски владар]] који је, највероватније са [[списак титула|титулом]] [[кнез]]а<ref>,{{efn|Константин Порфирогенит као титулу српских владара користи [[Античкастарогрчки Грчкајезик|античкогрчкистарогрчки]] термин ''[[архонт]]'', за који се сматра да у случају српских владара одговара титули кнеза (''.{{ВИНЈ IIsfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{gde}}}}''). У ''„Летопису Попа Дукљанина“'' се наводи да је Часлав носио титулу [[краљ]]а, али историчари одбацују тај податак као измишљен.</ref>,}} владао [[Кнежевина Србија (средњи век)|Србијом]] током друге четвртине [[10. век|X века]]. Он је последњи познати владар из династије [[властимировићи|династије Властимировића]], која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балканско полуострво]]<ref name="ДАИ">{{КП-ДАИ|Део=[[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]]}}</ref> и један од њених најзначајнијих представника<ref>{{efn|Историчари ([[Станоје Станојевић|Станојевић]], [[Тибор Живковић|Живковић]]) на основу тога да му је у ''„Летопису Попа Дукљанина“'' посвећено највише простора од свих раних владара сматрају да је Часлављева владавина оставила дубоког трага у српском народу, пошто се успомена на њу очувала до [[12. век|XII века]] када је Летопис писан, као и то да су тек успеси Немањића успели да потисну у заборав доба његове власти.</ref>}}. Током своје владавине, успео је да, уз подршку [[Византијско царство|Византије]], обнови српску државу коју су опустошили [[Бугари]] и претвори је у јаку државу која је могла да парира [[Прво бугарско царство|тадашњој Бугарској]]<ref name="ОДБ">{{ODB}}</ref>, а сматра се да је погинуо у борбама против [[Мађари|Мађара]] на реци [[сава|реци Сави]]. Подаци о његовом животу познати су на основу дела византијског цара и његовог савременика [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) ''„[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“'', као и неких делова списа [[летопис попа Дукљанина|''„Летописа Попа Дукљанина“'']], за које се сматра да поседују већу аутентичност.

Часлав је рођен између [[875]]. и [[880]]. године<ref name="Тиб">{{ТЖ-ПСВ}}</ref>, највероватније у тадашњој [[Престонице Бугарске|престоници Бугарске]] [[Плиска (град)|Плисци]]<ref name="Тиб" />, у браку српског принца [[Клонимир Стројимировић|Клонимира]] и бугарске племкиње. Дошло је до брекебраке између Часлава и Бугарке када је највероватније дошао у Бугарску. Његов деда [[Стројимир Властимировић|Стројимир]], познат по [[Печат кнеза Стројимира|свом печату]], био је средњи син кнеза [[Властимир]]а, кога је старији брат [[Мутимир]] протерао у Бугарску. У борбама око власти, који су захватили Србију после Мутимирове смрти [[891]]/[[892]]. године, Чаславов отац Клонимир је [[897]]. године покушао да из Бугарске освоји власт. Када је [[893.]]. Симеон променио престоницу у Преслав, највероватније је да је и Часлав промнио пребивалиште. Иако је успео да заузме [[Престонице Србије|престоницу]] [[Достиника|Достинику]], погинуо је у даљим борбама против свог брата од стрица [[Петар Гојниковић|Петра]].

[[Бугарско-византијски сукоби]] почетком [[10. век|X века]], утицали су и на политичке прилике у тадашњој Србији. [[Списак бугарских владара|Бугарски цар]] [[Симеон I|Симеон Велики]] (893—927) је збацио [[917]]/[[918]]. године свог кума Петра Гојниковића са власти, због његових наводних веза са Византијом и на његово место поставио [[Павле Брановић|Павла Брановића]], у покушају да осигура свој утицај у Србији. Међутим, Павле је започео вођење провизантијске политике, што је Симеона приморало да са војском поново интервенише у Србији и доведе [[921]]/[[924]]. године<ref>{{efn|Историчари различито тумаче значење Порфирогенитових речи, пошто он два пута помиње да је прошло три године, не појашњавајући да ли је у питању један исти период или два различита.</ref>}} [[Захарија Прибислављевић|Захарију]] на власт. Он се, такође, није дуго држао пробугарске политике, због чега је Симеон послао нову војну експедицију против Србије, са намером да је трајно покори. Борба је окончана српском победом, а Захарија је главе и оружје двојице бугарских војсковођа послао у [[Истанбул|Цариград]], као ратне трофеје<ref name="ДАИ" />.

Овај пораз приморао је Симеона да 924. године<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref><ref name{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p="ВИНЈ">{{ВИНЈ IIgde}}}}</ref><ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref> ([[926]].<ref name="Тиб" />) пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је са српском властелом и вероватно великим делом српске популације<ref name=":0">Александар А. Логос (2016) "Историја Срба - друго измењено издање" АТЦ, Београд</ref>, пред Бугарима побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а њихове војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу. Уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.

[[Датотека:Časlav's Serbia, map by Stanoje Stanojević.jpg|мини|лево|262x262px|Чаславова Србија према Станојевићу <ref{{sfn|ИСН nameI|1981|p="ИСК" />{{gde}}}}]]

Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију и уз византијску подршку<ref name="ДАИ" /> почео да обнавља како државу, тако и врховну власт над [[српске земље у раном средњем веку|српским кнежевинама]]<ref name="Станоје" />. Док већина историчара<ref name="Станоје" /><ref name="Андрија" /><ref name{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p="ВИНЈ" />{{gde}}}}<ref name="ГО" /><ref name="ИСК">{{sfn|ИСН I|1981|p={{gde}}}}</ref> прихвата Порфирогенитову вест да је он са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] у Србију<ref name{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p="ВИНЈ" />{{gde}}}}, има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (919—949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]]<ref name="Тиб" />. Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године<ref name{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p="ВИНЈ" />{{gde}}}}<ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" /><ref name="Довла">{{ВЋ-ИСНsfn|Део=Срби између Византије, Хрватске и БугарскеЋоровић|Број=2_51997}}</ref>, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]<ref name="Тиб" /><ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.

Византијски цар не помиње крај његове владавине, што већину историчара наводи на закључак да је он умро након завршетка списа (дело је настало у периоду од [[948]]. до [[952]]. године<ref name{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p="ВИНЈ" />{{gde}}}}, док су поглавља о Јужним Словенима завршена [[949]]. године<ref{{sfn|ИСН nameI|1981|p="ИСК" />{{gde}}}}) око [[950]]. године<ref name="Андрија" /> или након цареве смрти [[959]]. године тј. око [[960]]. године<ref name="Станоје" /><ref name="ОДБ" /><ref name="Довла" />{{sfn|Ћоровић|1997}}<ref>Група аутора, ''„Историја Мађара“'', [[Београд]]. {{page|year=2002|isbn=978-86-7102-035-0|pages=}}</ref>, али има и других мишљења која његову смрт смештају у [[943]]. годину<ref name="Тиб" />.

Последње године Чаславове владавине, његове борбе са Мађарима и погибија, описане су у ''„Летопису Попа Дукљанина“''. Иако се историчари слажу да је то дело непоуздано<ref name="Андрија" /><ref name="Тиб" /> и [[Фантастика|фантастично]]<ref{{sfn|ИСН nameI|1981|p="ИСК" />{{gde}}}}, поготово у деловима који се односе на време пре средине [[11. век|XI века]] (тј. [[1040]]. године<ref name="Тиб" />), сматра се да би ови делови могли бити историјски тачни<ref{{sfn|ИСН nameI|1981|p="ИСК" />{{gde}}}}, пошто одговарају тадашњем стању на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]].

Према наводима Летописа, мађарски великаш Киш је упао са војском у [[Босна|Босну]] и започео пљачкање и пустошење те области. Српски кнез је сакупио војску и сукобио се са мађарским снагама у [[Дрина|Дринској]] жупанији, поред саме реке<ref name="ЛПД">{{ЛПД}}</ref><ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:573569-Izronio-grad-kneza-Caslava Изронио град кнеза Часлава!], [[Вечерње Новости|Новости]], 26. октобар 2015.</ref> (вероватно низводно од данашње [[Фоча|Фоче]]<ref name="Тиб" />). У борбама је погинуо сам Киш, а мађарске снаге су потучене до ногу. Кишова удовица је након тога затражила од ''мађарског краља''<ref>[[Мађарска племена|Мађарским племенима]] су тада владали тзв. [[Велики везир Мађара|''велики везири'']], а у Чаславово доба владали су [[Золта]], [[Фајс]] и [[Такшоњ]].</ref> војску, да би осветила смрт свог мужа. Он јој је дао велику војску са којом се упутила у ''[[Срем]]'' (данашња [[Мачва]]<ref{{sfn|ИСН nameI|1981|p="ИСК" />{{gde}}}}) и у изненадном [[ноћ]]ном нападу на српски логор, Мађари су заробили Часлава. Према наредби Кишове удовице, Чаславу и свим његовим сродницима<ref name="ЛПД" />, који су такође заробљени, су завезане [[ноге]] и [[шака|руке]], након чега су живи бачени у реку [[сава|Саву]].