Готфрид Вилхелм Лајбниц — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Филозоф
| име = Готфрид Вилхелм ЛајбнићЛајбниц
| слика = Gottfried Wilhelm von Leibniz.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име = Готфрид Вилхелм Фрајхер фон ЛајбнићЛајбниц
| датум_рођења = {{датум рођења|1646|7|1}}
| место_рођења = [[Лајпциг]]
Ред 20:
| утицао_на = [[Кристијан Вулф (филозоф)|Кристијан Вулф]]<br />[[Имануел Кант]]<br />[[Бертранд Расел|Бертран Расел]]<br />[[Абрахам Робинсон]]
}}
'''Готфрид Вилхелм Фрајхер (барон) фон ЛајбнићЛајбниц''', ({{јез-нем|Gottfried Wilhelm Freiherr (baron) von Leibniz}}; [[Лајпциг]], [[1. јул]] [[1646]] — [[Хановер]], [[14. новембар]] [[1716]]) био је немачки филозоф, математичар, проналазач, правник, историчар, дипломата и политички саветник [[Лужички Срби|лужичкосрпског]] порекла.<ref>{{Cite book|last=Michael|first=L. A.|title=The Principles of Existence & Beyond|url=https://books.google.com/books?id=N1amOvCppCMC&pg=PA27|year=2007|publisher=Lulu.com|isbn=978-1-84799-199-7|pages=27}}</ref> Дао је значајан допринос у оптици и механици. Сматра се последњим човеком енциклопедијског знања западне цивилизације.<ref>Aiton, Eric J., 1985. ''Leibniz: A Biography''. Hilger (UK).</ref><ref>{{cite book|author=Maria Rosa Antognazza]|year=2008|title=Leibniz: An Intellectual Biography|publisher=Cambridge Univ. Press|pages=}}</ref>
 
Стекао је образовање из права и филозофије, радио је као секретар у двема најпознатијим племићким породицама у [[Немачка|Немачкој]] (од којих је једна током његовог службовања постала енглеска краљевска породица). Заузима подједнако значајно место како у историји [[филозофија|филозофије]] тако и у историји [[математика|математике]]. Установио је [[инфинитезимални рачун]] (калкулус, математичка анализа) независно од [[Исак Њутн|Њутна]],<ref>{{Cite book|title = History of Western Philosophy: Collectors Edition|edition=revised|url = https://books.google.com/books?id=Gm_cCZBiOhQC|publisher = Routledge|date = 2013-04-15|isbn=978-1-135-69284-1|last=Russell|first=Bertrand|pages=469}}</ref> као и бинарни систем који представља основу модерне рачунарске технологије. У филозофији остаће најпознатији по [[оптимизам|оптимизму]], нпр. његов закључак да је Бог створио најбољи свет од свих могућих светова.
ЛајбнићЛајбниц је дао велики допринос у [[физика|физици]] (оптици и механици) и технологији, као и, што ће се касније утврдити, [[биологија|биологији]], [[медицина|медицини]], [[геологија|геологији]], [[теорија вероватноће|теорији вероватноће]], [[психологија|психологији]], [[информатика|информатици]].<ref>Bodemann, Eduard, ''Die Leibniz-Handschriften der Königlichen öffentlichen Bibliothek zu Hannover'', 1895, (anastatic reprint: Hildesheim, Georg Olms, 1966).</ref><ref>Bodemann, Eduard, ''Der Briefwechsel des Gottfried Wilhelm Leibniz in der Königlichen öffentliche Bibliothek zu Hannover'', 1895, (anastatic reprint: Hildesheim, Georg Olms, 1966)</ref><ref>Ravier, Émile, ''Bibliographie des œuvres de Leibniz'', Paris: Alcan, 1937 (anastatic reprint Hildesheim: Georg Olms, 1966).</ref> Писао је на латинском, француском и немачком и то о политици, праву, етици, теологији, историји и филологији. Иако је много писао, мало тога је објављено.<ref>{{cite book|last=Baird|first=Forrest E. |authorlink= |last2=Kaufmann|first2=Walter|title=From Plato to Derrida |publisher=Pearson Prentice Hall |year=2008|location=Upper Saddle River, New Jersey |url= |doi= |id= |isbn=978-0-13-158591-1}}</ref>
 
== Биографија ==