Српска револуција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 89:
Кнез Милош се упустио и преговоре са Портом на основу одредаба Ичковог и Букурешког мира, уз подршку Русије. Резултати вишегодишњег ратовања, кнежева дипломатска умешност и руска подршка су били пресудни за стицање аутономије. На Народним скупштинама ([[1817]]. и [[1827]]) народ га је изабрао за наследног кнеза. Да би ојачао српску власт, Милош је 1820. молбом затражио од Порте самоуправна права за Србе.
Како је Русија након пораза [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] имала добар положај у Европи, није јој било тешко да укључи Србију у све уговоре које је склапала са Османским царством. Подржаван од стране Русије, уз подмићивање, турских државника, кнез Милош се изборио за три темељна документа о аутономији: [[Хатишериф из 1830. године|Хатишериф из 1830]], Берат из 1830. и [[Хатишериф из 1833. године|Хатишериф из 1833]]. Овим актима Србија је стекла права на: слободу вероисповести, избор старешина, независну унутрашњу управу, повратак шест нахија (које је Карађорђе ослободио током Првог српског устанка, а
Прва владавина кнеза Милоша (1815—1839) је била [[апсолутизам|апсолутистичка]], пошто је сва власт била у његовим рукама. Уз кнеза су радиле народне скупштине, али су оне углавном коришћене за сакупљање пореза и подношење захтева Порти. Кнез је имао своју Кнежевску канцеларију, а од [[1835]]. постао је Државни савет.
| |||