Стефан Владислав — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 26:
| опис_грба =
}}
'''Стефан Владислав Немањић''' био је [[Краљеви Србије (1217–1346)|српски краљ]] ([[1233]]/[[1234]]. — [[1241]]/[[1242]]){{sfn|Логос|20162017|p=143171-144173, 151183}} и [[ктитор]] [[Манастир Милешева|манастира Милешева]], у ком је сахрањен [[Свети Сава]].
 
== Биографија ==
Ред 33:
Стефан Првовенчани умро је [[1228]]. године, а Радослав, његов најстарији син, постао је краљ. Крунисан је у Жичи од стране свог стрица Светог Саве. Радослављева млађа браћа, Владислав и Урош, добили су доживотно имање, а Предислав је био епископ Хума, и касније Архиепископ Србије од [[1263]]. до [[1270]]. године.
 
После пораза војске [[епирска деспотовина|епирског]] цара [[Теодор Анђео Дука Комнин|Теодора I Анђела]] код [[битка код Клокотнице|Клокотнице]] у Бугарској [[1230]]. године од стране бугарског цара [[Јован Асен II|Ивана Асена II]], краљ [[Стефан Радослав]] није могао више рачунати на подршку таста цара Теодора I. Већи утицај на Србију стекао је бугарски владар. Зато се и српска властела одлучила да подржи Радослављевог млађег брата Владислава. Крајем [[1233]]. године или почетком 1234. године, Стефан Радослав је збачен, а на престо је доведен Владислав I. Као што је Радослав имао подршку из [[Епирска деспотовина|Епирске деспотовине]], Владислав I је подршку црпао из Бугарске, која је у време Ивана Асена II (1218–1241) постала најмоћнија држава на Балкану. Да би ојачао везу са Бугарском, Стефан Владислав I се оженио [[Белосава Бугарска|Белославом]], кћерком бугарског цара.{{sfn|Логос|20162017|p=141171-143172}}
 
Архиепископ [[Свети Сава|Сава]] није био задовољан насилном променом власти и 1233. или 1234. отишао је из Будве на исток да још једном посети Свету земљу. Са тог дуготрајног пута он се није жив вратио у Србију. Умро је у [[Велико Трново|Трнову]] 1236. године. Бугари су желели да задрже тело побожног Саве, али је Стефан Владислав отишао тасту да га моли за његово тело. Преговори нису ишли лако, али таст је ипак изашао у сусрет Владиславу I и дозволио му да, годину дана после смрти, Савино тело врати у Србију.{{sfn|Логос|20162017|p=142172}} Тако је српски краљ је свечано сахранио тело свог стрица у својој задужбини Милешеви.
Радослав се у [[Србија|Србију]] вратио као монах. Његови тадашњи односи са Владиславом су непознати, али га сигурно није узнемиравао. Неки историчари мисле да је чак добио одређену територију на управу. Једино што се зна јесте да је Радослав провео остатак свог живота у миру.{{sfn|Фајфрић|2000|p=18}}
Ред 43:
Ови догађаји су угрозили Србију, па се она сасвим одвојила од католицизма и утврдила у свом православљу. Алијанса између Владислава и [[Јован Асен II|Јована Асена II]] била је претња мађарским владарима. Неки историчари мисле да је Владислав прихватио бугарско сизеренство, али не постоји евиденција о томе, јер не постоји ни један извор који тврди да је Владислав признао Јована Асена као врховног господара Србије. Како год, изгледа да је Јован Асен једно време имао велики утицај на политику Владислава. Владислав је касније напустио алијансу са Јованом Асеном, можда уплашен последица ближих односа са Бугарском, јер је Радослав био у ближим односима са Епиром што је допринело незадовољству у српском племству. Ово указује да Владислав није зависио од Бугарске, јер није био дужан да буде у алијанси. Да је морао да прихвати сизеренство од Јована Асена, он би највероватније морао бити натеран да јој се придружи.{{sfn|Фајфрић|2000|p=18}}
 
Стефан Владислав I настојао је да уреди односе и са [[Дубровник]]ом. Преговори са Дубровником [[1234]]. и 1235. довели су до склапања уговора, према коме се Дубровник обавезао да неће дозволити да се на његовој територији припремају акције против Србије. Стефан Владислав I је потврдио повластице Дубровчана у Србији и ослободио их плаћања могориша за жупу Жрновницу, а за винограде на подручју Реке дубровачке, Дубровник је плаћао српским владарима до турских освајања.{{sfn|Логос|20162017|p=143172}}
 
[[1237]]. године Владислав је потписао споразум за трговање са Ђованијем Дандолом, представником Дубровника. Споразум је дао Дубровнику трговинске привилегије под условом да Дубровник више никада не допушта побуне против Србије на њеној територији.<ref>{{citation|first=S.|last=Sarkic|title=The influence of Byzantine ideology on early Serbian law|url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01440369208531055|work=The Journal of Legal History|year=1992|publisher=Taylor & Francis}}</ref>
Ред 49:
[[Папа Гргур IX]] започео је крсташки рат против Богумила у Босни, који су били сматрани [[јеретици]]ма. Централна [[Босна]] није била освојена, и босански [[бан Матеј Нинослав]] и његово племство повукли су се у Дубровник [[1240]]. године. У једном едикту издатом од стране Нинослава 22. марта 1240. овај је обећао да ће штити Дубровник, ако га Владислав нападне.{{sfn|Фајфрић|2000|p=18}}
 
За време његове владавине, десила се велика монголска (у тадашњим изворима татарска) најезда. [[Татари]] су упали у Угарску 1241. и стигли до Јадранског мора. Почетком 1242. њихови одреди су пустошили и српске градове на обали Јадранског мора, а у унутрашњост према Дунаву су се вратили вероватно преко северног Косова. При томе су наставили да пљачкају подручје кроз које су прошли.{{sfn|Узелац|2015|p=47-50, 54-57}} Већ 1241. Татари су у Бугарској изазвали потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Ивана Асена II, у јуну 1241. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед бугарског зета, краља Стефана Владислава I, нагло је опао. Српска властела је то искористила и на владарски престо довела новог краља. Стефан Владислав I збачен је са власти вероватно крајем 1241. или почетком 1242. године, а уз подршку властеле наследио га је млађи брат [[Стефан Урош I|Урош I]].{{sfn|Логос|20162017|p=143-144, 151173}}
 
У јесен 1243. године [[Стефан Урош I]], његов трећи брат, постављен је на трон. Историчари мисле да је бугарски утицај био јак и непопуларан.{{sfn|Fine|1994|p=137}}
Ред 128:
* {{Cite book|ref=harv|last1=Благојевић|first1=Милош|authorlink1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А. |title= Историја Срба, 2. измењено издање |year=2016I|location= Београд| year=2017|isbn=978-86-85117-3137-24 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Узелац|first=Александар|authorlink=Александар Узелац|title=Под сенком пса : Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века |url =http://www.promacedonia.org/pnv/index.htm |year=2015|location=Београд}}
* {{cite book|last=Фајфрић|first=Жељко|authorlink=Жељко Фајфрић|title=Света лоза Стефана Немање |year=2000|origyear=1998|publisher=Технологије, издаваство, агенција Јанус|location=Београд|url=http://www.rastko.rs/istorija/loza_nemanjica/index.html|ref=harv}}