Стефан Урош V — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 27:
| опис_грба =
}}
'''Стефан Урош -{V}- Немањић''' (1336/1337. — 4. децембар 1371), познатији као '''Урош Нејаки''', син је и наследник цара [[Стефан Душан|Душана]] а владао је од децембра [[1355]]. до децембра [[1371]].{{sfn|Стојановић|1927|p=82, 84, 104, 199, 206-209}}{{sfn|Ћоровић}}{{sfn|Логос|20162017|p=243 307-244308, 249. 315 са напоменаманапоменом 1534}} Његова задужбина је манастир [[Манастир Пресвете Богородице у селу Матејче|Матејча]]. Он је последњи владар лозе [[Немањићи|Немањића]]. У његово време слаби централна власт и обласни господари се осамостаљују. После смрти цара Уроша V [[Србија|српска]] држава Немањића престаје да постоји.
 
Владавина Уроша V, сина цара Душана, била је готово у сваком погледу супротна владавини његовог оца, а син цара Душана Силног понео је надимак ''Урош Нејаки''. Српски цар који је титулу наследио од оца није успевао да заштити своју државу, ни од спољних напада, ни од унутрашњих побуна.
 
Како је често било у [[средњи век|средњем веку]], и Урош V је морао да води битку за своја наследна права. После великих [[Стефан Душан|Душанових]] освајања, цар Урош постаје жртва бахатости властеле која се нагло обогатила у претходним ратовима и пљачкама. Најозбиљнији противник цару је био стриц [[Симеон Синиша Немањић]] полубрат цара Душана. Душан је Симеону поверио на управу Епир и Акарнанију, али после Душанове смрти, Симеон је био протеран са југа Српског царства. Тада је покушао преотети престо од свог синовца цара Стефана Уроша V. Симеон се прогласио за цара а подржао га је деспот Јован Комнин Асен, Урошев ујак, који је самостално управљао у Албанији. Ипак, у априлу 1357. на сабору у [[Скопље|Скопљу]] царица Јелена (у монаштву Јелисавета), већина властеле и српска црква подржали су цара Стефана Уроша V. Симеон није одустао и напао је област Скадра у лето 1358. године, али је био поражен. Следеће, 1359. године Симеон је завладао [[Епир (историјска покрајина)|Епиром]] и [[Тесалија|Тесалијом]].{{sfn|Логос|20162017|p=244308-309}} Млади Урош V успео је да задржи своје царско звање, али је изгубио велики део царства. Држава Немањића поделила се на два царства, Урошево и Симеоново.
 
У северном делу који је обухватао све старе српске земље владао је Урош V, али се његова власт све мање осећала, а повећавала се самосталност велике властеле. Урош V је пристао да се за његовог савладара крунише [[Вукашин Мрњавчевић]] 1365.{{sfn|Ћоровић}} Те године Вукашинов брат [[Угљеша Мрњавчевић|Угљеша]] преузима од царице Јелене (Урошеве мајке) власт у [[Сер (град)|Серу]].{{sfn|ВИИНЈ, VI|1986|p=560. у напомени 627}} Цар није имао деце и очекивало се да ће потомци краља Вукашина, тј. [[Марко Краљевић]], наследити царски престо Немањића. Као цар Урош V је ишчезавао и пре смрти. Према родословима и летописима умро је 2. или 4. децембра 1371. године,{{sfn|Стојановић|1927|p=84, 104, 199, 206-209}} Два месеца после [[Маричка битка|Маричке битке]] и углавном се наводи као последњи српски цар.
Ред 38:
 
== Детињство и младост ==
Цар Стефан Урош IV Душан се оженио бугарском принцезом Јеленом 1332. Из тог брака као једини наследник родио се Урош V [[1336]]. или [[1337]].{{sfn|Стојановић|1927|p=82}}{{sfn|Логос|20162017|p=245.297, 308 са напоменом 21473 и 1534}} Млади Урош V је имао око 10 година када се његов отац крунисао за цара на [[Ускрс|Васкрс]] [[16. април]]а [[1346]]. године, а на истом сабору у Скопљу патријар Јоаникије је крунисао и Стефана Уроша V за краља.{{sfn|Логос|20162017|p=238300, 301 са напоменом 1499}} Ипак, тешко је замислити да је тада Урош V добио двор који је физички био одвојен од очевог. Он је био сувише млад, знатно млађи од потребних 15 година да би могао отићи са царевог двора са својим саветницима и дворјанима да стиче вештине управљања неком облашћу и оспособљава се да влада. То се могло догодити тек после 1350. Од 1351. Стефан Урош V као краљ Србије са својим саветницима и дворјанима могао је управљати делом државе Немањића до очеве смрти [[20. децембар|20. децембра]] [[1355]]. године.
 
== Долазак на престо ==
Ред 216:
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Српска државност у средњем веку|year=2011|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А. |title= Историја Срба, 2. измењено издање |year=2016I|location= Београд| year=2017|isbn=978-86-85117-3137-24 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ћоровић|first=Владимир|title= Историја српског народа |url =http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html Владимир Ћоровић, Историја српског народа}}
* [[Станоје Станојевић]], [https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0_(%D0%A1._%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B)_7 ''„Историја српског народа“'']