Сортирање селекцијом — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 13:
Сортирање селекцијом може бити [[стабилност (сортирање)|стабилно]], али и не мора, зависно од имплементације.
=== Контрола тока ===▼
У рачунарској науци, анализа контроле тока ({{јез-енг|CFA - control flow analysis}}) је техника статичке анализе кодова за контролисање тока података кроз хардвер. Контролни проток се изражава као график управљачког протока ({{јез-енг|CFG - control flow graph}}).▼
Управљање током представља редослед по коме се [[Наредба (програмирање)|наредбе]], [[Скуп инструкција|упутства]] или [[Потпрограм|позиви функција]] проверавају или [[Извршавање (рачунарство)|извршавају]]. Експлицитним нагласком на контролу тока се разликују [[Императивно програмирање|императивни]] [[Рачунарски програм|програмски језици]] од [[Декларативно програмирање|декларативних програмских језика]].▼
У оквиру [[Програмски језик|императивног програмског језика]], наредба управљања током својим извршавањем даје одговор на питање којим путем (ако постоје 2 или више) треба наставити извршавање. Код [[Не-стриктни|не-стриктних]] програмских језика, функцијама и језичким конструкцијама се долази до истог резултата, али се то не зове нужно управљање током.▼
Врсте наредби контроле током које подржавају различити језици се разликују, али се могу поделити по њиховом ефекту:▼
* наставак на другој наредби<br />([[безусловно гранање]] или [[Безусловно гранање|скок]]),▼
* извршавање блока наредби само ако је испуњен одређени услов (избор, односно [[Безусловно гранање|условна грана]]),▼
* извршавање склопа наредби ниједном или више пута, док се не испуни одређени услов (нпр. петља - исто гао и условна грана),▼
* извршавање удаљеног комплета наредби, након којег се углавном ток управљања враћа ([[Потпрограм|потпрограми]], [[Копрограм|копрограми]] и [[континуације]]),▼
* заустављање програма, спречавајући даљи рад (безусловни застој).▼
Скуп наредби је зато генерално структуриран као [[блок]], који поред груписања дефинише и [[лексички обим]].▼
[[Прекиди]] и [[Signal (programiranje)|сигнали]] су механизми ниског нивоа који мењају ток управљања на сличан начин као и потпрограми, али се пре јављају као одговор на неке екстерне стимулусе (који могу да се десе [[асинхроно]]), него на „ин-лајн'' наредбе управљања током.▼
== Пример ==
Линија 159 ⟶ 143:
добијамо временску сложеност <math>O(n^2)</math> а пошто имамо n елемената на улазу просторна сложеност је <math>O(n)</math>
▲=== Контрола тока ===
▲У рачунарској науци, анализа контроле тока ({{јез-енг|CFA - control flow analysis}}) је техника статичке анализе кодова за контролисање тока података кроз хардвер. Контролни проток се изражава као график управљачког протока ({{јез-енг|CFG - control flow graph}}).
▲Управљање током представља редослед по коме се [[Наредба (програмирање)|наредбе]], [[Скуп инструкција|упутства]] или [[Потпрограм|позиви функција]] проверавају или [[Извршавање (рачунарство)|извршавају]]. Експлицитним нагласком на контролу тока се разликују [[Императивно програмирање|императивни]] [[Рачунарски програм|програмски језици]] од [[Декларативно програмирање|декларативних програмских језика]].
▲У оквиру [[Програмски језик|императивног програмског језика]], наредба управљања током својим извршавањем даје одговор на питање којим путем (ако постоје 2 или више) треба наставити извршавање. Код [[Не-стриктни|не-стриктних]] програмских језика, функцијама и језичким конструкцијама се долази до истог резултата, али се то не зове нужно управљање током.
▲Врсте наредби контроле током које подржавају различити језици се разликују, али се могу поделити по њиховом ефекту:
▲* наставак на другој наредби<br />([[безусловно гранање]] или [[Безусловно гранање|скок]]),
▲* извршавање блока наредби само ако је испуњен одређени услов (избор, односно [[Безусловно гранање|условна грана]]),
▲* извршавање склопа наредби ниједном или више пута, док се не испуни одређени услов (нпр. петља - исто гао и условна грана),
▲* извршавање удаљеног комплета наредби, након којег се углавном ток управљања враћа ([[Потпрограм|потпрограми]], [[Копрограм|копрограми]] и [[континуације]]),
▲* заустављање програма, спречавајући даљи рад (безусловни застој).
▲Скуп наредби је зато генерално структуриран као [[блок]], који поред груписања дефинише и [[лексички обим]].
▲[[Прекиди]] и [[Signal (programiranje)|сигнали]] су механизми ниског нивоа који мењају ток управљања на сличан начин као и потпрограми, али се пре јављају као одговор на неке екстерне стимулусе (који могу да се десе [[асинхроно]]), него на „ин-лајн'' наредбе управљања током.
== Референце ==
{{reflist}}
| |||