Папа Климент VI — разлика између измена

нема резимеа измене
== Основне црте понтификата ==
Папа Бенедикт XII умро је 25. априла 1342. године, а Пјер Роже је изабран за новог папу 7. маја исте године, када узима име '''Климент VI'''. Иако је настојао да буде истински верски поглавар, нови папа није успео да се ослободи надзора француског краља.{{sfn|Пејнтер|1997|p=467}} Штавише папство је пало под још већи утицај Француске, наставивши да губи политички углед и не покушавајући да обнови теократску политику Иноћентија III и Бонифација VIII. Клименту је тако једино остало да свим средствима покушава да се учврсти своју власт над црковм.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=299}} Климентова зависност је била толико велика да су владари били неповерљиви према њему, чак и када се трудио да буде непристрасан. Уз то, мада није био ни зао ни претерано изопачен, духовност му није била јача страна, а живео је раскошно у свом лепом граду. Подигао је величанствену палату на обалама [[Рона|Роне]] и опколио град високим зидинама. Многи кардинали живели су у раскошном предграђу [[Вилнев-лез-Авињон|Вилнев]] на француској обали реке.{{sfn|Пејнтер|1997|p=467}}
 
== Феудална самовоља ==
Током Климентовог понтификата у Папској држави је владала феудална самовоља, који су становништву Папске државе, па и самог Рима, поставили тешке порезе и царине, чак их и пљачкали на друмовима. Занатлијама и трговцима у Риму пошло је за руком да збаце власт феудалаца 1347. године, када је у граду установљена република. На чело републике стао је Кола ди Ријенци, хуманиста и пријатељ Петрарке, који је сањао повратку старог сјаја Риму. Ријенци је, пошто је проглашен за народног трибуна, организовао градску милицију, чијом је помоћу успео да обузда феудалце и да их натера да се закуну на верност републици. Феудалци су били приморани да предају своја утврђења. Поред тога, Ријенци је средио порезе, укинуо тешке царине, које су отежавале трговину. Суровим судским пресудама успео је да оконча насиље и разбојништво феудалаца. Сањајући о уједињењу целе Италије под вођством Рима, Кола де Ријенци се обратио италијанским градовима с позивом на тај чин. Међутим, то је изазвало неповерење код градова који су страховали за своју независност. Осим градова, против Римске републике био је и Климент, кога је трибун лишио световне власти у целој области Папске државе. Убрзо је наступио слом републике. Обновљена борба с феудалцима захтевала је велике расходе, па је Ријенци морао да прибегне повећавању пореза, које је у почетку смањио, што му је подрило популарност у широким масама римског становништва. У том тренутку, трибуну је тешко пало што га је Климент га прогласио за бунтовника и екскомуницирао.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=299}} Не налазећи подршке ни међу римским становништвом ни у италијанским градовима, Ријенци је морао да бежи из Рима, када су се феудалци поново поново дочепали власти у граду, обновивши ранију анархију.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=299-300}}
 
Ријенцију је сада последња нада био цар Светог римског царства, који је једини у том тренутку могао учинити крај анархији у Италији и завести социјалну правду. Међутим, цар Карло IV није желео сукоб с црквом, па га је предао Клименту, који га је бацио у тамницу.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=300}}
 
== Унапређивање финансија ==
Анониман корисник