Američki starosedeoci — разлика између измена

Savremeni Indijanci su većinom zvanično hrišćani, ali se drže i domorodačkih verovanja i običaja. Oko 30.610.387 govori neki od domorodačkih jezika kao materinski, a mnogi su asimilovani te govore samo [[Енглески језик|engleski]], [[Шпански језик|španski]], [[Португалски језик|portugalski]], [[Француски језик|francuski]] ili [[Холандски језик|holandski]]. Najrasprostranjeniji domorodački jezik je [[Кечуа (језик)|kečua]] (jezik drevnih Inka) koji danas govori oko 10.000.000 ljudi. U SAD-u su pod imenom ''američki domoroci ({{jez-eng|Native Americans''|el}}), a u Kanadi pod imenom ''prve nacije ({{jez-eng|First Nations''|el}}) zajedno pobrojani Indijanci i [[Ескими|Eskimi]]. U podacima o [[Гренланд|Grenlandu]] misli se na Eskime. Domorodačko stanovništvo je sasvim izumrlo (od bolesti, ropstva i ubojstava) na području današnjih karipskih država ([[Антигва и Барбуда|Antigva i Barbuda]], [[Бахаме|Bahami]], [[Барбадос|Barbados]], [[Куба|Kuba]], [[Доминика|Dominika]], [[Доминиканска Република|Dominikanska Republika]], [[Гренада|Grenada]], [[Хаити|Haiti]], [[Јамајка|Jamajka]], [[Порторико|Portoriko]], [[Сен Кристоф|Sent Kristofor i Nevis]], [[Света Луција|Sent Lucija]], [[Сент Винсент и Гренадини|Sent Vincent i Grenadini]], [[Тринидад и Тобаго|Trinidad i Tobago]]). Domoroci su sasvim izumrli i u [[Urugvaj]]u<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/uy.html#People www.cia.gov], "URUGUAY", objavljeno 22. marta 2016., preuzeto 30. aprila 2016.</ref> i u velikim delovima [[Аргентина|Argentine]] ([[Patagonija]], [[Ognjena zemlja]]).

== PlemenaNarodi ==

* '''Indijanci podarktika''' u [[Канада|Kanadi]] i [[Аљаска|Aljasci]] su: ''-{Cree}-''[[Кри (народ)|Kri]], ''-{Chipewyan}-''[[Čipevjan]], plemena[[Гвичин|Kučin]], ''-{Kutchin}-''[[Holikačuk]], i[[Kojukon]], ''-{Khotana}-''[[Ahtna]] i niz drugih manjih plemenanaroda. Njeni česti simboli su krplje, [[kanu]], tobogan, snežne naočare. Odeća je krznena. [[Lov]] i [[ribolov]] im je glavno zanimanje.

* '''Indijanci Severozapadne obale''' su najbogatijanajbogatiji plemenanarodi Indijanaca [[Северна Америка|Severne Amerike]]. Oni nastanjuju područje uz [[Пацифик|Pacifičku]] obalu Severne Amerike od [[Калифорнија|Kalifornije]] na jugu, do zaliva Jakutat u [[Аљаска|Aljasci]] na severu. Predstavnici ove kulture pripadaju velikim grupama poznatim kao ''Kwakiutl''[[Kvakjutl]], ''Tsimshian''[[Cimšian]], ''[[Tlingit'']], ''Haida''[[Hajda]], ''Bella Coola''[[Belakula]], ''Coast[[Салишки Salish''народи#Народи|Obalski Sališi]] i manjamanji plemenanarodi iz Kalifornije, Oregona i Vašingtona. Društva sa juga ovog područja znatno su siromašnija, a i njihove zajednice su znatno manje. Ovom krugu pripada kultura gradnje velikih totema, gradnje kedrovih kuća sa krovovima na dve vode, prekrasno tkanje chilkatčilkat-ogrtača, okrenutost moru, izgradnja drvenih velikih kanua i nadasve veoma poznate svečanosti poklanjanja '[[potlač|potlach]]a'.

* '''Indijanci sa Platoa''' naseljavaju kraj u području [[Колумбија (река)|reke Kolumbije]]. Ovde je raširena kultura ribara i kopača korenja camaskamas i -{shanataque}-. Plemena ovog područja pripadaju grupama Shahaptin[[Sahaptin]], Waiilatpuan[[Molala]], Salishan[[Салишки народи#Народи|Sališ]], Kitunahan[[Kutni]], Chinookan[[Činuk]], Lutuamian[[Klamat]] i Athapaskan[[Атабаскани|Atabaskan]]. Oni su se sezonski pokretali u potrazi za ribom i biljem.

* '''Kalifornijski Indijanci''' naseljeni su u [[Калифорнија|Kaliforniji]] i imaju tipičnu kulturu sakupljača [[žir]]a. Ipak ne pripadaju sva kalifornijska plemena ovoj grupi, jer su neki predstavnici Indijanaca Severozapadne obale. Prijateljica i dobra poznavateljka Indijanaca Eva Lips, navodi da su sva ovaovi plemenanarodi veoma dobro uhranjenauhranjeni, na tome zahvaljuju žiru od koga naročitim postupkom dobijaju brašno i peku hleb od žira. GlavnaGlavni plemenanarodi su: Maidu[[Majdu]] (Majdu, Miwok[[Nisenan]] i [[Konkau]]), Chumash[[Mivok]], Yokuts[[Šumaš]], Shasta[[Jokat]], Chimariko[[Шаста (народ)|Šasta]], Achomawi[[Čimariko]], Atsugewi[[Ačomavi]], Yana[[Acugevi]], Yahi[[Јана (народ)|Jana]] (Jana i [[Jahi]]), Wintu[[Vintu]] (Vintu, [[Nomlaki,]] Patwini [[Patvin]]), Yuki[[Juki]], [[Помо (народ)|Pomo]], Wappo[[Vapo]], Nisenan, Costanoan[[Kostanoan]], [[Salinan]], Esselen[[Eselen]], [[Kitanemuk]], Akwa'ala[[Pajpaj]], Ipai[[Kumejaj]] (Ipaj, TipaiTipaj, KamiaKamija), Cupeño[[Kupenjo]], Luiseño[[Luisenjo]], Cahuilla[[Kavija]], Juaneño[[Huanenjo]], Gabrieleño[[Gabrielenjo]], Nicoleño[[Nikolenjo]], Fernandeño[[Fernandenjo]], Serrano[[Serano]].

* '''Indijanci Velikog bazenabasena'''. U području Velikog slanog bazena naseljena su siromašna sakupljačka plemena [[Шошони|Šošona]] koji su u stvari bili 'noga'-Indijanci. Oni su neprekidno bili u pokretu za hranom, bobicama, korenjem, raznim plodovima, sitnom divljači i drugim. Jeli su bukvalno sve.

* '''Jugozapadni Indijanci''' nastanjuju krajeve američkog Jugozapada od [[Нови Мексико|Novog Meksika]] preko [[Аризона|Arizone]] do donjeg toka [[Колорадо (река)|Kolorada]]. Ovde nalazimo ratarsko stanovništvo iz grupe Yumanskih i [[ПимаЈумански (Аризона)народи|PimanskihJumanskih]] plemenanaroda, [[Pima]], kao i posebnu grupu seoskih plemenanaroda sa [[Пуебло Индијанци|pueblo]] kulturom. U pueblo ili seoskaseoske plemenanarode ubrajaju se Zuñi[[Зуни (народ)|Zuni]], šošonsko pleme [[Hopi]] i plemena[[Tanoanski grupe Tanoannarodi]]. [[Апачи|Apačka plemena]] kao i [[Papago]] su [[nomadi]].

[[Датотека:Shoshoni tipis.jpg|мини|десно| Šošonski kamp, oko 1900.]]

* '''Indijanci Ravnice''' su stanovnici [[prerija]], područja od reke [[SaskatchewanСаскачеван (река)|Saskačevan]] na severu do južnog [[Teksas]]a. Tu pripadaju najslavnijanajslavniji plemenanarodi američkih domorodaca. Oni su nomadski jahači i lovci na [[bizon]]e. Pošto su navikli na prostranstva i lutanja pružali su najžešći otpor belim osvajačima. Predstavnici su im: [[Prerijski Kri]], [[Блекфут|Crne Stope]], [[Gros VentreGrovantri]], Hidatsa[[Hidaca]], [[Кроу|Vrane]], [[Arikara]], [[Sijuksi]] (Teton, DakoteDakota), [[CheyenneČejeni]], [[Arapaho]], [[Омаха (народ)|Omaha]], Pawnee[[Po ni]], Kiowa[[Кајова (племе)|Kajova]], [[Komanči]].

* '''Indijanci severoistočnih šuma''' pripadaju porodicama[[Ирокешки Iroquoianнароди|irokeskoj]] i Algonquian[[Алгонквини|algonkvinskoj]] porodici. To je domovina vigvama, velikih drvenih kuća opasanim palisadama. Oni su lovci i ribari ali i uzgajivači kukuruza. Odavde su došle i kokice koje su [[Irokezi]] nosili sa sobom prilikom odlaska u višednevne lovove ili ratne pohode. NajpoznatijaNajpoznatiji plemenanarodi ovog područja su [[Irokezi]], Huron Indijanci[[Huroni]], Erie[[Ири (народ)|Iri]], Susquehanna[[Saskvehanok]], Wappinger[[Делавери|Delaver]] (Vapinger), Wampanoag[[Vampanoag]], [[Mohikanci]], Metoac[[Montaket]], Powhatan[[Pouhatan]], Nanticoke[[Нантикок (народ)|Nantikok]] ([[Konoj]], Conoy[[Čoptank]]), Pennacook[[Penakuk]] i drugi.

* '''Jugoistočni Indijanci.''' Njihova područja obuhvataju jugoistok Severne Amerike, od [[Атлантски океан|atlantske]] obale do istočnog Teksasa, na sever do unutrašnjosti [[Вирџинија|Virdžinije]]. Jugoistočna plemena su seosko ratarsko stanovništvo. Ovde su na ceni kukuruz i njegova svečanost 'Ples zelenog kukuruza'. PlemenaNarodi ovog područja pripadaju porodicama[[Маскогијски Muskhogeanнароди|maskogijskoj]], Natchesan[[Сиуански народи|siuanskoj]], Caddoan[[Кадоански народи|kadoanskoj]] porodici i narodima [[Atakapa]] (Atakapa, SiouanAkokisa), Attacapan[[Начез (народ)|Načez]], Chitimachan[[Čitimaša]] i Tunican[[Туника (народ)|Tunika]]. GlavnaGlavni plemenanarodi su: Creek[[Крик (народ)|Krik]] (Krik, SeminoleJamasi, TimucuaČiaha, YuchiJufola), Biloxi[[Seminoli]], Chitimacha[[Timukoa]] (Timukoa, AtakapaFrešvoter), Tunica[[Juči]], Natchez[[Biloksi]], [[ЧоктоČitimaša]] Индијанци|Choctaw(Čitimaša, Čavaša, Vaša), [[Atakapa]], [[ЧикасоТуника Индијанци(народ)|ChickasawTunika]], Akokisa,[[Начез Hasinai,(народ)|Načez]] Adai(Načez, TaensaTaenza, KadohadachoAvojel), Natchitoches,[[Чокто ChakchiumaИндијанци|Čokto]] (Bajogula, PascagoulaČatot, BayagoulaTohome), Avoyel[[Чикасо Индијанци|Čikaso]] (Šakčiuma, ChawashaPaskagula), Washa[[Кадо (народ)|Kado]] (Hasinaj, ChatotKadohadačo, ChiahaNakitoš, Yamasee[[Adaj]]), Fresh[[Ais]] Water(Ais, AisHeaga), Calusa[[Kalusa]] (Kalusa, TequestaTekesta), Jeaga[[Kusabo]], Cusabo[[Kongari]], Congaree[[Čiroki]], Cape[[Vokon]] Fear(Vokon, WaxhawVinio, WinyawKejp Fir), Cherokee[[Tutelo]]-[[Saponi]] (Tutelo, WocconManahok, ManahoacMonakan, TuteloSaponi, MonacanOkaniči), Eno[[Katoba]] (Katoba, SugereeVokso, CatawbaEno, NahyssanŠugeri), [[Микасуки|Hitchiti]], [[Koasati]], Alabama,[[Алабама Tohome, Eufaula(народ)|Alabama]], itd.