Википедија

Američki starosedeoci — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Narodi
м Козметичка измена
Ред 60:
|fusnote =
}}
'''Američki starosedeoci''' ({{jez-en|Native Americans|el}}), pogrešno nazvani '''Indijanci''',<ref>[[Kristofor Kolumbo]] je bio ubeđen da je stigao u [[Индија|Indiju]] te je američke starosedeoce pogrešno nazvao Indijancima.</ref>, su narodi koji su od [[Праисторијско доба|praistorije]] nastanjivali krajeve od arktičke [[Канада|Kanade]] i [[Аљаска|Aljaske]] do [[Огњена Земља|Ognjene zemlje]] ({{jez-es|Tierra del Fuego|el}}) u [[Чиле|Čileu]] i [[Аргентина|Argentini]], koji se međusobno razlikuju po jezicima, kulturi i fizičkom izgledu.
 
Većinom su to lovačko-sakupljačka društva. U najrazvijenije narode sa ovog podneblja, koji su uspeli podići visoko razvijene civilizacije, spadaju narodi [[Олмеци|Olmeka]], [[Толтеци|Tolteka]], [[Маје|Maja]] i [[Астеци|Asteka]] iz [[Мексико|Meksika]] i [[Инке|Inka]] iz [[Перу|Perua]]. I danas mnogi od njih žive u rezervatima, posebno u [[Канада|Kanadi]], [[Сједињене Америчке Државе|SAD]] i [[Brazil]]u.
Ред 68:
 
== Broj ==
[[FileДатотека:Distribution of Indigenous Peoples in the Americas.svg|thumbмини|rightдесно|250px|Rasprostranjenost američkih starosedelaca u Severnoj i Južnoj Americi]]
Savremeni Indijanci su većinom zvanično hrišćani, ali se drže i domorodačkih verovanja i običaja. Oko 30.610.387 govori neki od domorodačkih jezika kao materinski, a mnogi su asimilovani te govore samo [[Енглески језик|engleski]], [[Шпански језик|španski]], [[Португалски језик|portugalski]], [[Француски језик|francuski]] ili [[Холандски језик|holandski]]. Najrasprostranjeniji domorodački jezik je [[Кечуа (језик)|kečua]] (jezik drevnih Inka) koji danas govori oko 10.000.000 ljudi. U SAD-u su pod imenom američki domoroci ({{jez-eng|Native Americans|el}}), a u Kanadi pod imenom prve nacije ({{jez-eng|First Nations|el}}) zajedno pobrojani Indijanci i [[Ескими|Eskimi]]. U podacima o [[Гренланд|Grenlandu]] misli se na Eskime. Domorodačko stanovništvo je sasvim izumrlo (od bolesti, ropstva i ubojstava) na području današnjih karipskih država ([[Антигва и Барбуда|Antigva i Barbuda]], [[Бахаме|Bahami]], [[Барбадос|Barbados]], [[Куба|Kuba]], [[Доминика|Dominika]], [[Доминиканска Република|Dominikanska Republika]], [[Гренада|Grenada]], [[Хаити|Haiti]], [[Јамајка|Jamajka]], [[Порторико|Portoriko]], [[Сен Кристоф|Sent Kristofor i Nevis]], [[Света Луција|Sent Lucija]], [[Сент Винсент и Гренадини|Sent VincentVinsent i Grenadini]], [[Тринидад и Тобаго|Trinidad i Tobago]]). Domoroci su sasvim izumrli i u [[Urugvaj]]u<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/uy.html#People www.cia.gov], "URUGUAY", objavljeno 22. marta 2016., preuzeto 30. aprila 2016.</ref> i u velikim delovima [[Аргентина|Argentine]] ([[Patagonija]], [[Ognjena zemlja]]).
 
Nepoznato je koliko je domorodaca živelo na američkom kontinentu u času Kolumbovog dolaska. Procene se kreću od manje od 10.000.000 do više od 100.000.000. Danas na američkom kontinentu živi oko 52.000.000 Indijanaca, oko 125.000.000 [[mestici|mestika]] i oko 801.000 [[zambosi|zambosa]].
 
{{colbegin|2}}
* {{flagcountry-lat|MEX}} 14.314.119<ref>[http://www.conapo.gob.mx/work/models/CONAPO/indigenas_2010/Proyindigenas.pdf Proyecciones de indígenas de México y de las entidades federativas 2000-2010]</ref>
* {{flagcountry-lat|PER}} 13.800.000<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pe.html#People The World Factbook — Central Intelligence Agency<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
* {{flagcountry-lat|BOL}} 6.000.000<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bl.html The World Factbook — Central Intelligence Agency<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
* {{flagcountry-lat|GUA}} 5.400.000<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gt.html#People The World Factbook — Central Intelligence Agency<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
* {{flagcountry-lat|EKV}} 3.400.000
* {{flagcountry-lat|USA}} 2.900.000<ref>[http://www.census.gov/prod/cen2010/briefs/c2010br-10.pdf The American Indian and Alaska Native Population: 2010]</ref>
* {{flagcountry-lat|CHI}} 1.714.677<ref>[http://estudios.anda.cl/recursos/censo_2012.pdf Síntesis de Resultados]</ref>
* {{flagcountry-lat|COL}} 1.400.000<ref name="automatski generisano1">po popisu 2005.</ref>
* {{flagcountry-lat|CAN}} 1.200.000<ref>po popisu 2006.</ref>
* {{flagcountry-lat|BRA}} 700.000<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/4392805.stm news.bbc.co.uk], "Brazil urged to protect Indians", objavljeno 30. marta 2005., preuzeto 30. aprila 2016.</ref>
* {{flagcountry-lat|ARG}} 600.000<ref>[http://www.indec.gov.ar/webcenso/ECPI/index_ecpi.asp Página No Encontrada | Indec:Instituto Nacional De Estadistica Y Censos De La Republica Argentina<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
* {{flagcountry-lat|VEN}} 524.000<ref>[http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Venezuela.pdf Country Studies]</ref>
* {{flagcountry-lat|HON}} 520.000<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ho.html The World Factbook — Central Intelligence Agency<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
* {{flagcountry-lat|NIK}} 443.847<ref name="automatski generisano1" />
Ред 92:
* {{flagcountry-lat|ESA}} oko 70.000<ref>[http://www.soitu.es/soitu/2008/08/09/info/1218307640_720352.html www.soitu.es], "Una comunidad indígena salvadoreña pide su reconocimiento constitucional en el país", objavljeno 9. avgusta 2008., preuzeto 30. aprila 2016.</ref>
* {{flagcountry-lat|KOS}} oko 60.000<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/cs.html The World Factbook — Central Intelligence Agency<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
* {{flagcountry-lat|GUY}} oko 60.000<ref>[https://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:itLprhZOdfkJ:www.nsi-ins.ca/english/pdf/guyana/guyana_exec_sum_spa.pdf+poblaci%C3%B3n+amerindia+en+Guayanas&hl=es&gl=es&pid=bl&srcid=ADGEESgnc8oF9vDDqn0LXQwm_IS0OdP5VLvwneoa4U-psMv3NzFO0x-V7hMYA6H4M7pvMLk5LgpQK-z9bC4HopJ3Yy1G-oC0a0BN1haAUfe3Samr0BDznq6Oj-d9QivhSDNl9stDM1lT&sig=AHIEtbQsGm8v4AMjIJfJsPxfya6efKUSxg Población amerindia Guayanas]</ref>
* {{flagcountry-lat|GRD}} oko 51.000<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gl.html The World Factbook — Central Intelligence Agency<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
* {{flagcountry-lat|BLZ}} 24.501 Maja<ref>[http://celade.cepal.org/cgibin/RpWebEngine.exe/PortalAction?&MODE=MAIN&BASE=CPVBLZ2000&MAIN=WebServerMain.inl Redatam::CELADE, ECLAC - United Nations<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
Ред 104:
* '''Indijanci Severozapadne obale''' su najbogatiji narodi Indijanaca [[Северна Америка|Severne Amerike]]. Oni nastanjuju područje uz [[Пацифик|Pacifičku]] obalu Severne Amerike od [[Калифорнија|Kalifornije]] na jugu, do zaliva Jakutat u [[Аљаска|Aljasci]] na severu. Predstavnici ove kulture pripadaju velikim grupama poznatim kao [[Kvakjutl]], [[Cimšian]], [[Tlingit]], [[Hajda]], [[Belakula]], [[Салишки народи#Народи|Obalski Sališi]] i manji narodi iz Kalifornije, Oregona i Vašingtona. Društva sa juga ovog područja znatno su siromašnija, a i njihove zajednice su znatno manje. Ovom krugu pripada kultura gradnje velikih totema, gradnje kedrovih kuća sa krovovima na dve vode, prekrasno tkanje čilkat-ogrtača, okrenutost moru, izgradnja drvenih velikih kanua i nadasve veoma poznate svečanosti poklanjanja '[[potlač]]a'.
* '''Indijanci sa Platoa''' naseljavaju kraj u području [[Колумбија (река)|reke Kolumbije]]. Ovde je raširena kultura ribara i kopača korenja kamas i -{shanataque}-. Plemena ovog područja pripadaju grupama [[Sahaptin]], [[Molala]], [[Салишки народи#Народи|Sališ]], [[Kutni]], [[Činuk]], [[Klamat]] i [[Атабаскани|Atabaskan]]. Oni su se sezonski pokretali u potrazi za ribom i biljem.
* '''Kalifornijski Indijanci''' naseljeni su u [[Калифорнија|Kaliforniji]] i imaju tipičnu kulturu sakupljača [[žir]]a. Ipak ne pripadaju sva kalifornijska plemena ovoj grupi, jer su neki predstavnici Indijanaca Severozapadne obale. Prijateljica i dobra poznavateljka Indijanaca Eva Lips, navodi da su svasvi ovi narodi veoma dobro uhranjeni, na tome zahvaljuju žiru od koga naročitim postupkom dobijaju brašno i peku hleb od žira. Glavni narodi su: [[Majdu]] (Majdu, [[Nisenan]] i [[Konkau]]), [[Mivok]], [[Šumaš]], [[Jokat]], [[Шаста (народ)|Šasta]], [[Čimariko]], [[Ačomavi]], [[Acugevi]], [[Јана (народ)|Jana]] (Jana i [[Jahi]]), [[Vintu]] (Vintu, [[Nomlaki]] i [[Patvin]]), [[Juki]], [[Помо (народ)|Pomo]], [[Vapo]], [[Kostanoan]], [[Salinan]], [[Eselen]], [[Kitanemuk]], [[Pajpaj]], [[Kumejaj]] (Ipaj, Tipaj, Kamija), [[Kupenjo]], [[Luisenjo]], [[Kavija]], [[Huanenjo]], [[Gabrielenjo]], [[Nikolenjo]], [[Fernandenjo]], [[Serano]].
* '''Indijanci Velikog basena'''. U području Velikog slanog bazena naseljena su siromašna sakupljačka plemena [[Шошони|Šošona]] koji su u stvari bili 'noga'-Indijanci. Oni su neprekidno bili u pokretu za hranom, bobicama, korenjem, raznim plodovima, sitnom divljači i drugim. Jeli su bukvalno sve.
* '''Jugozapadni Indijanci''' nastanjuju krajeve američkog Jugozapada od [[Нови Мексико|Novog Meksika]] preko [[Аризона|Arizone]] do donjeg toka [[Колорадо (река)|Kolorada]]. Ovde nalazimo ratarsko stanovništvo iz grupe [[Јумански народи|Jumanskih]] naroda, [[Pima]], kao i posebnu grupu seoskih naroda sa [[Пуебло Индијанци|pueblo]] kulturom. U pueblo ili seoske narode ubrajaju se [[Зуни (народ)|Zuni]], [[Hopi]] i [[Tanoanski narodi]]. [[Апачи|Apačka plemena]] kao i [[Papago]] su [[nomadi]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Američki_starosedeoci”