Лаза Костић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Премештање параграфа из биографије у наслеђе, измене наводника и додавање добитника Венца Лазе Костића за 2017. годину
Ред 26:
[[Датотека:Lenka i Laza.JPG|мини|лево|250п|Ленка Дунђерски и Лаза Костић споменици у [[Кулпин]]у]]
 
Рођен је [[1841]]. год.године у [[Ковиљ]]у, у [[Бачка|Бачкој]], у војничкој породици. Отац му се звао Петар Костић, а мајка Христина Јовановић. Имао је и старијег брата Андрију, али њега и своју мајку није упамтио јер су они преминули док је Лаза још био беба. Петар Костић, Лазин отац, преминуо је [[1877]]. године. Основну школу је учио у месту рођења, где му је учитељ био Глигорије Глиша Каћански.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:601452-Vojvodjanske-price-Ucitelj-Glisa-Lazu-Kostica-naucio-slova Учитељ Глиша Лазу Костића научио слова („Вечерње новости“, 20. април 2016)]</ref> [[Гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад)|Гимназију]] је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Панчево|Панчеву]] и [[Будим]]у, а права и докторат права на [[Пешта]]нском универзитету.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=02&dd=02&nav_id=1092093 Заоставштина др Лазе Костића у Музеју Војводине (Б92, 2. фебруар 2016)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/395341/Otkrivena-doktorska-diploma-Laze-Kostica Откривена докторска диплома Лазе Костића („Политика”, 27. децембар 2017)]</ref> Службовање је почео као гимназијски наставник у Новом Саду; затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Све је то трајало око осам година, а потом се, све до смрти, искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима. Двапут је допао затвора у Пешти: први пут због лажне доставе да је учествовао у убиству кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]] и други пут због борбеног и антиаустријског говора у [[Београд]]у на свечаности приликом проглашења пунолетства кнеза [[Милан Обреновић|Милана]]. Кад је ослобођен, у знак признања, био је изабран за посланика Угарског сабора, где је, као један од најбољих сарадника [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]], живо и смело радио за српску ствар. Потом живи у Београду и уређује „Српску независност“независност”, али под притиском реакционарне владе морао је да напусти [[Србија|Србију]]. На позив кнеза [[Никола I Петровић|Николе]] одлази у [[Црна Гора|Црну Гору]] и ту остаје око пет година, као уредник званичних црногорских новина и политички сарадник кнежев. Но и ту дође до сукоба, па се врати у Бачку. У [[Сомбор]]у је провео остатак живота релативно мирно. Ту је десет година био председник [[Српска читаоница у Сомбору|Српске народне читаонице]] која се данас по њему назива.
 
У Пешти се [[1892]]. године сусрео са [[Никола Тесла|Николом Теслом]] коме је 1895. препоручио за женидбу [[Јелена Ленка Дунђерски|Ленку Дунђерски]], у коју је и сам био потајно заљубљен. Интересантно је да је Тесла поред Ленке Дунђерски одбио и славну глумицу [[Сара Бернар|Сару Бернар]].<ref>[http://www.blic.rs/Riznica/Istorije/464207/OTKRIVAMO-Zasto-je-Tesla-odbio-lepu-Lenku Зашто је Тесла одбио лепу Ленку („Блиц“, 12. мај 2014)]</ref>
 
Умро је [[1910]]. год. у [[Беч]]у, а сахрањен је на Великом Православном гробљу у Сомбору. Остаће запамћен као један од најзначајнијих књижевника српског романтизма.
 
Изабран је за члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] 27. фебруара 1883, а за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] 26. јануара 1909.
 
Једна [[основна школа Лаза Костић (Београд)|новобеоградска школа]] од 2005. носи име по Лази Костићу. Основна школа у Ковиљу, родном месту Лазе Костића, такође носи његово име. Од 2000. године у Новом Саду [[гимназија Лаза Костић (Нови Сад)|постоји гимназија]] која носи име по Лази Костићу и вероватно је једина средња школа у Србији која поседује праву школску позоришну салу са 215 седишта и модерном пратећом опремом за професионалан рад <ref>[http://www.gimnazijalazakostic.edu.rs/stabile/index.php/sr/naslovna/pocetna Реч директора (Гимназија Лаза Костић Нови Сад, 24. септембар 2012)]</ref>.
 
Њему у част установљене су [[Награда Лаза Костић]] и [[Награда Венац Лазе Костића]], а у част песме "Санта Марија дела Салуте" организована је у Сомбору манифестација Дан Лазе Костића сваког 3. јуна и одабраном песнику се додељује ВЕНАЦ ЛАЗЕ КОСТИЋА. Први добитник је Перо Зубац, а 2016. године Душко Новаковић и Стојан Бербер.
 
== Књижевни рад ==
Линија 43 ⟶ 39:
Као политички човек и јавни радник Костић је вршио снажан утицај на српско друштво свога времена. Он је један од оснивача и вођа [[Уједињена омладина српска|„Уједињене омладине“]], покретач и уредник многих књижевних и политичких листова, интиман сарадник Светозара Милетића. Он се у Аустрији борио против [[клерикализам|клерикализма]] и реакције, а у Србији против [[бирократија|бирократске]] стеге и династичара. Кад је зашао у године, напустио је своју ранију борбеност и слободоумље, па је то био разлог што се и његов књижевни рад стао потцењивати.
 
Костић је своје књижевно стварање почео у јеку романтизма, поред [[Јован Јовановић Змај|Змаја]], [[Ђура Јакшић|Јакшића]] и других врло истакнутих писаца. Па ипак, за непуних десет година стварања он је стао у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског [[романтизамРомантизам (књижевност)|романтизма]]. Написао је око 150 лирских и дваестакдвадесетак епских песама, балада и романси;
 
три драме:
Линија 62 ⟶ 58:
 
== Наслеђе ==
Једна [[основна школа Лаза Костић (Београд)|новобеоградска школа]] од 2005. носи име по Лази Костићу. Основна школа у Ковиљу, родном месту Лазе Костића, такође носи његово име. Од 2000. године у Новом Саду [[гимназија Лаза Костић (Нови Сад)|постоји гимназија]] која носи име по Лази Костићу и вероватно је једина средња школа у Србији која поседује праву школску позоришну салу са 215 седишта и модерном пратећом опремом за професионалан рад <ref>[http://www.gimnazijalazakostic.edu.rs/stabile/index.php/sr/naslovna/pocetna Реч директора (Гимназија Лаза Костић Нови Сад, 24. септембар 2012)]</ref>.
 
Њему у част установљене су [[Награда Лаза Костић]] и [[Награда Венац Лазе Костића]], а у част песме "Санта„Санта Марија дела Салуте"Салуте” организована је у Сомбору манифестација Дан Лазе Костића, на којој се сваког 3. јуна и одабраном песнику се додељује ВЕНАЦВенац ЛАЗЕЛазе КОСТИЋАКостића. Први добитник је Перо Зубац, а 2016. године Душко Новаковић и Стојан Бербер. Награду је 2017. године добио новосадски песник Јован Зивлак.<ref>[http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/sombor/venac-laze-kostica-jovanu-zivlaku_829723.html Венац Лазе Костића Јовану Зивлаку]</ref>
 
О њему је 1985. снимљен филм [[Случај Лазе Костића]].
 
=== Реквијем Лазе Костића ===
Српски новинар и публициста Иван Калаузовић Иванус написао је марта 2017. године лирску, елегичну песму [[Реквијем Лазе Костића|"Реквијем Лазе Костића"Костића”]], замишљену као наставак поеме "„''Santa Maria della SaluteSalute”''" и омаж Лази Костићу. Стихове "Реквијема„Реквијема..." јавност је први пут чула у [[Чикаго|Чикагу]], пре пројекције филма [[Santa Maria della Salute (филм)|"Santa Maria della Salute"Salute”]] [[Здравко Шотра|Здравка Шотре]] у биоскопу "Century„Century Centre"Centre”. Пред пуном салом, говорила их је новинарка некадашњег Радио Сарајева Милка Фигурић.<ref>[http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/2695930/rekvijem-laze-kostica-premijerno-izveden-u-cikagu.html "Реквијем Лазе Костића" премијерно изведен у Чикагу] (Радио-телевизија Србије, 10. април 2017)</ref>
 
Вокално извођење "Реквијема„Реквијема Лазе Костића"Костића” емитовано је у оквиру емисије "Вечерас„Вечерас заједно"заједно” [[Радио Београд 1|Првог програма]] [[Радио Београд]]а априла 2017.<ref>[http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/2701666/veceras-zajedno.html Вечерас заједно] (Радио Београд, 14. април 2017)</ref> У улози оратора поново је била Милка Фигурић, чији се глас тада чуо на таласима Радио Београда први пут након распада [[Југословенска радио-телевизија|ЈРТ]] система.
 
== Референце ==