Штампарија Црнојевића — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 6:
[[Датотека:Metal_movable_type.jpg|десно|мини|220п|Оловни слог за технику високе штампе]]
 
'''Штампарија Црнојевића''' или '''Цетињска штампарија''' је једна од најстаријих [[Ћирилица|ћириличких]] и [[Словени|словенских]] штампарија, а уједно и најстарија [[Срби|српска]], односно [[Јужни Словени|јужнословенска]] штампарија, која је радила од 1493. до 1496. године на [[Цетиње|Цетињу]], под управом [[Јеромонах Макарије|јеромонаха Макарија]] и под покровитељством [[Ђурађ Црнојевић|Ђурђа Црнојевића]], владара [[Историја Црне Горе|Црне Горе]] (1490-1496).
'''Штампарија Црнојевића''' или '''Ободска штампарија''' на [[Обод]]у, која се касније налазила у делу Цетињског поља званом Ловћенски долац, представља својеврстан култни феномен европских размера у средњовековној [[Црна Гора|Црној Гори]].
 
== ЗаветовањеОснивање ==
 
Током друге половине 15. века, [[Штампарство|штампарска]] делатност је доживела нагли процват, а међу главним центрима раног штампартва посебно место је заузимала [[Венеција]], престоница [[Млетачка република|Млетачке републике]]. Захваљујући бројним политичким, економским и културним везама између Млетака и источне обале [[Јадранско море|Јадрана]], занимање за штампарску делатност је почело да се шири и међу Јужним Словенима. За време владавине [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]] (1465-1490) осниван је чувени [[Цетињски манастир]] (1484) који је постао седиште [[Зетска митрополија|Зетске митрополије]], чиме је постављена основа за развој новог духовног и културног центра у средњовековној [[Историја Црне Горе|Црној Гори]].
Иван Црнојевић је увидео да после многобројних ратова који су Црногорци водили, највише страдају православне цркве и богослужбене књиге у њима. Он на свој начин доприноси обнављању Зетске митрополије оснивањем Цетињског манастира, а најстаријем сину Ђурђу усађује љубав према црквеној књизи. Видевши како његов народ „притиска“ ислам, а у црквама нема светих књига, заветује се да ће цркве књигама снабдети. Ђурђе је тај завет и спровео у дело.
 
Посредством својих веза са Млечанима, његов син и наследник [[Ђурађ Црнојевић]] (1490-1496) је већ током првих година своје владавине успео да ангажује мајсторе штампаре и прибави опрему ради оснивања прве штампарије, која је започела са радом током 1493. године на Цетињу, а штампање прве књиге је довршено на самом почетку 1494. године. Појавом прве штампарије у последњој слободној српској, односно јужнословенској држави означен је велики цивилизацијски искорак у области културног развоја на југоистоку Европе.
== Манастирска штампарија ==
Највероватније је Цетињски манастир тек средином 1492. постао стециште штампарских мајстора. Појава штампарије у последњој слободној држави на [[Балканско полуострво|Балкан]]у која је одолела Турској најезди, штампање православних богослужбених књига и њихова дистрибуција у околне крајеве, указује на жељу да се допринесе очувању националне и верске свести поробљених народа.
 
== Прва књигаДелатност ==
 
Тадашњи господар [[Црна Гора|Црне Горе]] [[Ђурађ Црнојевић]] [[1492]]. у [[Венеција|Венецији]] набавља [[штампарска машина|штампарску пресу]] са покретним словима и почиње да штампа богослужбене књиге. Прва књига из ове штампарије излази 4. јануара [[1494]]. после читаве године упорног посла и носи име [[Октоих]] - првогласник. Штампарију и штампу је водио [[јеромонах Макарије]], док је украшавање књига вршило седам монаха. После женидбе Ђурађа Црнојевића са Јелисаветом Ерицо, Ђурађ је могао да пошаље људе код Млетака. Они тамо упознају основе штампарства, технику штампе, набављају пресу, алат и веће количине папира (који у Котору нису могли у тој количини набавити). Припремни посао се обављао током 1491. или 1492. године. Куриозитет чине оловна слова, покретне матрице за иницијале и графичку орнаментику и илустрације које су у потпуности рађене у Црној Гори.