Манастир Свети Јован Бигорски — разлика између измена

Према [[летопис]]у [[манастир]]а из [[1833]]. године, цркву је изградио [[1020]]. године Јован I Дебранин, први [[архиепископ]] [[Охрид]]а (1018 — 1037). Та "листина" је писана на основу једног народног предања о "монаху Јовану". По српској верзији, то је једна од најстаријих задужбина више Немањића, а сви српски владари до почетка 20. века су заиста тај манастир даривали. Манастир је по другом народном предању подигао и украсио у 11. веку зетски краљ Јован Владимир, у време када је био слободни савезник цара Самуила.<ref>"Балкански рат у слици и речи", Нови Сад 1913. године</ref> [[Османско царство|Османлије]] су порушили манастир у [[16. век]]у. Манастир је обновио [[игуман]] Иларион [[1743]]. године уз помоћ села Галичника.<ref>"Време", Београд 1924. године</ref> Сељаци из Галичника - Срби Рекалије (племена Мијака) су изградили и велику манастирску трпезарију. Иларион је изградио и неколико конака за [[монаштво|монахе]]. Бугари су за пре и за време Првог светског рата однели сво сребро које су нашли у манастиру. Манастир је темељно обновљен 1927. године, а једно звоно је дао 1925. године краљ Александар Карађорђевић.