Википедија

Самош — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 32:
Постојала је 1905. годину у Самошу Српска земљорадничка задруга са капиталом од 3342 к. На њеном челу су тада били: председник марко Јованов и пословођа Влада Молдован.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
 
Најзанимљивија личност у Самошу је био православни парох поп [[Александар Шандор Павловић]].<ref>Гордана Јованов: "Самошки шпицлови", Панчево 2004.</ref> Тај врло образован сеоски, самошки свештеник у периоду 1847—1891. године, као добар зналац страних језика - преводилац и теолошки писац, објавио је десетак књига.<ref>"Стражилово", Нови Сад, 23. октобра 1886. године</ref> Тај интелигентни и спремни свештеник, за Самошане тек сеоски "шпицлов" (шерет?) - "Поп Шандор", поживео 72 године и умро после дугог боловања 1891. године. Од његовог стваралаштва помињу се као вредни пажње: "Шлатоустове беседе" у издању браће Јовановић у Панчеву, затим превод са немачког од Чоке-а "Часови за побожна размишљања" - који није успео да изда, због слабог одзива претплатника. Сарађивао је са црквеним "духовним" листовима попут "Српски сион" и "Глас истине".<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref>
 
[[Владимир Фијат]] (1883—1959), образовао се за трговачког путника, а завршио као кувар у краљевском двору у Београду. Као колекционар поклонио је родном месту своју уметничку збирку, од преко 130 уметнина, да се од ње направи завичајни музеј - његов легат у Самошу. Збирка која је сада у галеријској функцији у центру Самоша, настала је под непосредним утицајем његовог добротвора кнеза Павла, такође колекционара, али и других, уметника попут Марка Мурата.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Самош”