Бошњачки језик — разлика између измена

б) друга се спорна тема односи на данашње име језика, босанско. Будући да се ознака за припаднике босанске политичке јединице према мишљењу Бошњака појављује од 10. и [[11. век]]а у грчким и латинским врелима, да би се наставила у старославенским, домаћем вернакулару и европским језицима, потребно је дати сумарни преглед, првенствено зато што се ради о једном од главних спорова око именовања језика, и то од стране Хрвата и Срба у БиХ (и уопште). Познато је да Хрвати и Срби сматрају {{чињеница|date=09. 2009.}} да би рационално било да се језик Бошњака зове бошњачки, а не босански, јер други назив имплицира да се ради о земаљском, државном језику - што није случај, а и одаје аспирације Бошњака за доминацијом (бар у том погледу) у цијелој БиХ. С друге стране, бошњачко вођство и народ инсистирају на историјској утемељености назива босански језик, као и емоционалној везаности Бошњака за то име. Будући да се ради о непомирљиво супротстављеним ставовима, преостаје да се наброје историјске чињенице, без претензија да ће то набрајање ишта разријешити.

 

 

* Бошњаци верују да је име за језик у Босни споменуто код грчког реформатора српског правописа [[Константин Филозоф|Константина Филозофа]] (14. век) као босански, док је раније најраширенији назив био „славенски“ (''-{lingua sclauonica}-'' у латинским изворима). Каткад је споменуто име српски (-{sr'scie}-), но, на неколико повеља које су владарску [[Котроманићи|династију Котроманић]] писали увезени писари из освојених подручја из Србије, те хрватски (-{croatice}-, на латинском) у преписци с [[Рим]]ом. Но, до пада под Турке, међу ријетким споменима домаћега језика у Босни доминира општесловенско име - славенски.