Мутимир — разлика између измена

 

=== Долазак на власт и рат са Бугарима ===

 

Византијски цар Порфирогенит у свом делу наводи да је Михаило Борис напао Србе у жељи да освети пораз свога оца Пресијама, али то може бити само делимично истина.{{sfn|ВИИНЈ, II|1959|p=51}} Бугарски владари су током IX и почетком X века нападали суседе и ширили своју власт, не из жеље да се свете, него са намером да створе већу и моћнију државу. Ни Борис није имао среће у рату са Србима. Бугарски напад су Властимирови синови здруженим снагама одбили, а у борбама је заробљен Борисов најстарији син [[Владимир Расате|Владимир]] (касније бугарски кнез од 889. до 893) са 12 најугледнијих бојара, што је бугарског кана натерало да закључи мир са Србијом. Након тога су заробљени Бугари враћени назад, а на њихово тражење ради сигурности у њиховој пратњи су се нашла и деца Мутимирова [[Бран Мутимировић|Бран]] и [[Стефан Мутимировић|Стефан]]. Порфирогенит пише да су Бран и Стефан тада деца и то није без значаја.<ref name="ДАИ">[[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]], [[:s:De administrando imperio|„-{De administrando Imperio}-“ („О управљању Царством“)]] ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32]])</ref> На источној граници Србије, у [[Стари Рас|Раси (''Расу'')]], заробљеници су предати кану и дошло је до размене поклона. Он је [[Срби]]ма дао ''велике дарове''<ref name="ДАИ" />, а од њих је добио:

Тачно датирање овог српско-бугарског сукоба, као и тачан превод, а самим тим и тумачење, последње Порфирогенитове констатације у вези са српским поклоном Борису Михајлу и даље представљају нерешену мистерију [[Српска историографија|српске историографије]].

 

* Владимир био војно способан, тј. имао је најмање 14 или 15 година, (Борис је имао још три млађа сина Гаврила, [[Симеон I|Симеона]] , који је рођен око 864, а владао Бугарском од 893. до 927. године, и Јакова)

* Бран и Стефан су били деца, али није јасно колико су година имали

Порфирогенит, као разлоге сукоба, наводи Мутимирову жељу да има целокупну власт за себе. Историчари се, углавном, нису бавили дубљим разлозима овог сукоба, већ су само преносили царево писање. Тибор Живковић међутим, сматра да разлог који Порфирогенит наводи није тачан, пошто су се увек удеони кнезови бунили и покушавали да се домогну власти ([[Деса]] (1153—1155, [[1162]] — [[1165]]), [[Стефан Немања|Немања]] ((1165/[[1166]] — [[1196]])), а никад то није чинио врховни владар. Он овај сукоб тумачи као сукоб [[Византијско царство|византијског]] и бугарског утицаја у Србији, попут оног који ће уследити након свргавања [[Петар Гојниковић|Петра Гојниковића]] [[917]]. године. Мутимир је мировним уговором постао савезник бугарског хана Бориса, уместо власти византијског цара коју је признавао раније. Ова промена је негативно дочекана у Цариграду, тако да је Византија покушала да преко његове млађе браће изврши промену државне политике у Србији и то је могло довести до рата међу браћом.

 

 

 

Вероватно је у вези са тим новим односом, једно византијско посланство упућено Србима око [[870]]. године. Извештај о њему се налази у житију [[Свети Герман|светог Германа]], који је у то доба приводио крају радове на завршетку манастира посвећеног [[Богородица|Богородици]] ([[манастир Кушница]] на [[исток]]у [[Македонија (област)|Македоније]]). Он је остао без средстава да исплати раднике, али су их, уместо њега, исплатили цареви посланици Неофит и Никола, који су били на повратку из посланства међу Србима. Не зна се шта су радили код Срба, али Житије тврде да су се кретали кроз источну [[Македонија|Македонију]] и [[Тракија|Тракију]] и да су боравили у континенталној Србији или код приморских кнежевина. Највероватније је због њих Мутимир најкасније до [[870.]] био потврђен од византијског цара као легитимни владар Србије. Има шансе да се нису обраћали Мутимиру, већ неком кнезу [[Панонија|Паноније]] са истим именом.<ref name="БорТи" />.

 

 

Ако је тачна претпоставка да је почео владати око 851. године последњи многобожачки и први хришћански владар балканских Срба Мутимир владао је око четири деценије. Извесно је да је умро око [[891]]. године, а наследио га је најстарији син [[Прибислав Мутимировић|Прибислав]] (891—892). Поред њега, Мутимир је имао два млађа, а претходно споменута, сина Брана и Стефана.

* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|url=https://books.google.rs/books?id=d-KTAAAACAAJ|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|authorlink=Божидар Ферјанчић|title=Византијски извори за историју народа Југославије -{II}-|year=2007|origyear=1957|url= |publisher=|location=Београд|isbn=978-86-83883-08-0|pages=}}

 

{{Властимировићи}}