Госпођа Даловеј — разлика између измена

Ликови
(Ликови)
 
== Радња романа ==
Клариса Даловеј се шета по Лондону ујутру и припрема за забаву коју организује те вечери.Пријатан дан подсећа је на младост проведену у селу Бортон и наводи је да поново размисли о свом избору – удала се за поузданог Ричарда Даловеја, уместо за тајанственог и захтевногкомпликованог Питера Волша, а бити са Сали Сетон '''„'''никада није ни била опција'''“.''' Питер Волш продубљује овај њен унутрашњи конфликт својом посетом тог јутра.
 
Септимус Ворен Смит, ветеран из Првог светског рата који пати од посттрауматског стреса,проводи дан у парку са супругом Лукрецијом, рођеном Италијанком, и ту их среће Питер Волш. Септимус пати од честих и непредвидивих халуцинација, у којима се често појављује његов драги пријатељ Еванс који је погинуо у рату. Касаније током дана, пошто му је одређено обавезна хоспитализација у психијатријску установу против његове воље, он извршава самоубиство скоком са прозора.
'''Питер Волш'''
 
Питер Волш је стари Кларисин пријатељ коме већина подухвата у животу није пошла за руком. Клариса је одбила његову понуду за брак у прошлости.У међувремену је био у Индији, развео се од жене и дошао да тражи посао у Енглеској, спремајући се у исти мах да се ожени удовицом једног мајора.<ref>Кољевић, Светозар: Енглески романсијери XX века, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2002.</ref>
 
'''Дорис Килман'''
 
Она је сиромашна жена германског порекла, има преко четрдесет година, висока је, ружна и свесна свог неатрактивног изгледа. Због чињенице да је интелигентна и образована, али сиромашна, она презире богате људе, а нарочито госпођу Даловеј. Никада није била срећна и пронашла је спас у религији. Истовремено, она има велики утицај на Елизабет Даловеј. Ричард Даловеј је наишао на њу кад је радила за квекере. Допустио јој је да подучава његову кћер из историје. Уз то је држала нека популарна предавања.<ref>Милица Михајловић, „Вирџинија Вулф“, из: Вирџинија Вулф, Госпођа Даловеј. Београд: Рад, 1964, стр. 108-116.</ref>
 
Једно је заједничко за све личности овог романа и уједно карактеристицчно за прозу Вирџиније Вулф: писац гради своје ликове изнутра и приказује их у самом процесу њиховог живљења, у некој врсти елементарне фактуре реаговања. Неосетно, без догађаја и сукоба израсле су простудиране и блиске личности, као стари познаници које с леђа и без речи хватамо под руку и настављамо с њима пут низ улицу.<ref>Милица Михајловић, „Вирџинија Вулф“, из: Вирџинија Вулф, Госпођа Даловеј. Београд: Рад, 1964, стр. 176.</ref>
 
== Стил ==
79

измена